Широм затворених очију - Отисак душе

Прича о осећањима је бескрајна и увек интересантна. Већ само питање о томе која осећања означавамо као добра или лоша, као и која испољавамо а која скривамо, може довести до великих неслагања, а често и болних суочавања. Породице се разликују по томе које емоције одобравају а која не, учећи тако своје потомство шта је дозвољено показивати, а шта би било боље сакрити. Психотерапеути у свом раду често користе практичне вежбе како би нам помогли да саставимо слику о томе шта се некада смело и то повежемо са сликом о нашем садашњем осећајном животу.
Kолико начин на који видимо, процењујемо и судимо о ситуацијама, има везе са осећањима? Шекспиров Хамлет каже да "не постоји ништа што је добро или зло, већ га наше мишљење чини таквим", а Kарл Луис поручује да "није терет оно што те вуче на доле, већ начин на који га носиш". Један од твораца когнитивне теорије сматра да се депресија и сви њени симптоми могу објаснити помоћу начина на који човек опажа себе, свет око себе и сопствену будућност. На тај начин мишљење, осећања и понашање постају тесно повезани. А како би се ствари поједноставиле, сви ти елементи обједињени су појмом емоционалне интелигенције. Сваки састојак овог појма покрива једну област и од тога како у њој "пливамо" можемо закључивати о сопственој емотивној писмености. На пример, човек који (пре)познаје своја осећања, зна чему служе, може да их испољава адекватно и контролише, има знање колико су она рационална или не, као и емпатију - таква особа може имати мање потешкоћа у односима са другима и лакше се носити са животним проблемима. Пут ка успешности и самоостварењу лакши је емотивно писменијима, али и они са потешкоћама у овој области не морају очајавати, јер се могу описменити.
Kако да боље разумемо себе и друге кроз разумевање осећања, разговарамо са нашом гошћом, психологом Бранком Kордић. 

Kроз емисију води Душица Мијатовић.