уторак, 30. јул 2019, 00:00
Широм затворених очију – Отисак Душе
Има наде...
„Први споразум гласи: беспрекорно користите своју реч. Он звучи врло једноставно, али је веома, веома моћан.
Реч није само звук или писани симбол. Реч је сила; то је ваша способност изражавања и комуникације, мишљења, а самим тим и стварања догађаја у вашем животу.
Зависно од тога како је употребите, реч вас може ослободити или бацити у најстрашније ропство. Сва магија коју поседујете заснована је на вашим речима. Ваша реч је чиста магија, а злоупотреба речи представља црну магију.
Беспрекорно користити реч значи не користити је против себе.
Беспрекорно коришћење речи значи правилну употребу енергије; то значи усмеравање ваше енергије у правцу истине и љубави према себи. Ако са собом склопите споразум да ћете беспрекорно користити своју реч, управо с том намером, истина ће се манифестовати кроз вас и ви ћете очистити сав емоционални отров који постоји у вама. Међутим, тешко је склопити такав споразум, због тога што смо научили да радимо управо супротно. Научили смо и прихватили обичај да лажемо у комуникацији с другима и што је још важније, са собом. Ми не користимо своје речи беспрекорно.
Само замислите шта све можете учинити беспрекорном употребом речи. Помоћу ње можете превазићи сан пун страха и живети другачијим животом. Можете живети у рају, окружени хиљадама људи који живе у паклу, због тога што ћете постати имуни на тај пакао. Можете стећи царство небеско само захваљујући овом једноставном споразуму: беспрекорно користите своју реч.
Следећа три споразума, заправо, произлазе из првог. Други споразум гласи: ништа немојте схватати лично.”
Шта год да се деси у вашој околини, немојте то схватати лично.
Ви то схватате лично због тога што сте сагласни са оним што је речено, ма шта то било. Чим се сложите, кроз вас почиње да тече отров и ви сте заробљени у пакленом сну. Оно што вас држи заробљене јесте оно што називамо личном важношћу. Лична важност или лично схватање ствари, израз је максималне себичности, због тога што претпостављамо да се увек ради о „мени”.
Ништа од онога што други људи раде није због вас. Они то раде због себе. Сви људи живе у сопственом сну, у сопственом уму; они се налазе у потпуно другачијем свету од онога у којем ми живимо. Када нешто схватимо лично, ми стварамо претпоставку да они знају како је у нашем свету и покушавамо да им га наметнемо.
Шта год ви мислили, шта год да осећате, ја знам да је то ваш проблем, а не мој. То је ваш начин гледања на свет. То није ништа лично, јер се ви бавите собом, а не са мном. Други ће имати своје мишљење које је у складу с њиховим системом веровања, тако да ништа од онога што они мисле нема никакве везе са мном, већ с њима.”
Ви у својој глави стварате читаву слику или филм, а у том филму ви сте режисер, продуцент и главни глумац или глумица. Сви остали играју споредне улоге. То је ваш филм.
Ако се држите овог споразума, можете путовати широм света потпуно отворена срца и нико вас не може повредити. Можете рећи: „Волим те”, без страха да ће вас неко исмејати или одбацити. Бићете способни да тражите оно што желите. Можете рећи да, или можете рећи не - шта год да будете одабрали - а да притом немате никакво осећање кривице и да немате шта себи да пребаците. Можете увек чинити оно што вам је на срцу.
Трећи споразум гласи: немојте стварати претпоставке.”
Склони смо томе да о свему стварамо претпоставке. Проблем у стварању претпоставки јесте то што верујемо да су оне истините. Могли бисмо се заклети да су истините. Ми стварамо претпоставке о ономе што други раде или мисле - ми их схватамо лично - а затим кривимо њих и реагујемо тако што шаљемо емоционални отров путем својих речи. То је разлог због којег стварати претпоставке значи тражити проблеме. Ми створимо претпоставку, погрешно схватајући и схватајући лично, и завршимо тако што ни из чега направимо страшну драму.
Све недаће и драме које сте доживели у животу произашле су из тога што сте доносили претпоставке и лично схватали.
Стварање претпоставки у односима с другима заиста значи стварање проблема. Често претпостављамо да наши партнери знају шта ми мислимо и да не морамо да кажемо шта желимо. Претпостављамо да ће они учинити оно што желимо, јер нас тако добро познају. Ако они не учине оно што ми претпостављамо да треба да ураде, осећамо се повређено и кажемо: „Требало је да знаш.
Ми претпостављамо да сви виде живот онако како га ми видимо. Претпостављамо да други мисле онако како ми мислимо, осећају онако како ми осећамо, суде онако како ми судимо и злоупотребљавају онако како ми злоупотребљавамо. То је најснажнија претпоставка коју људи стварају, а то је и разлог због којег се плашимо да пред другима будемо онакви какви јесмо, зато што мислимо да ће сви други судити о нама, малтретирати нас, злостављати и кривити нас онако како ми кривимо себе, тако да чак и пре него што други имају прилику да нас одбаце, ми већ одбацујемо себе. Такав је начин функционисања људског ума.
Ваша љубав неће променити никога. Ако се други промене, то је због тога што они желе да се промене, а не зато што ви то можете.
Најбољи начин да спречимо себе да стварамо претпоставке јесте да постављамо питања. Обезбедите себи јасну комуникацију. Ако нешто не разумете, питајте. Нађите у себи довољно храбрости да постављате питања све док не увидите да је све онолико јасно колико може бити, па чак и тада немојте претпостављати да знате све оно што се може знати о некој ситуацији. Када једном чујете одговор, нећете морати да стварате претпоставке, јер ћете знати истину.
Такође, пронађите у себи довољно храбрости да тражите оно што желите. Свако има право да вам одговори са да или не, али ћете увек имати право да питате. На исти начин, свако има право да пита вас, и ви имате право да кажете да или не.
Када будете потпуно изменили свој сан, у вашем животу десиће се чаролија. Лако ћете добијати оно што желите, јер ће се дух слободно кретати кроз вас. Тако ћете овладати вештином намера, вештином духа, вештином љубави, вештином захвалности и вештином живота. То је пут ка личној слободи.
Постоји само још један споразум, али он нам омогућава да остала три постану дубоко укорењене навике. Четврти споразум говори о спровођењу прва три: увек чините све што можете.”
Под било каквим околностима, увек чините све што можете, ништа мање и ништа више. Међутим, имајте на уму да све оно што можете да урадите неће бити исто у сваком тренутку. Све око вас је живо и непрекидно се мења, тако да ће оно најбоље што можете да урадите понекад бити високог квалитета, а други пут неће бити тако добро.
Једноставно, учините све што можете - у било каквим околностима у свом животу. Није важно да ли сте слаби или болесни: ако увек дајете све од себе, никада нећете морати да кривите себе. Уколико не кривите себе, никада нећете морати да патите због осећаја кривице, стида, да кажњавате сами себе. Ако увек будете чинили све што можете, разбићете велику чаролију којом сте били зачарани.
Ако будете чинили све што можете, живећете пуним плућима. Бићете продуктивни и добри према себи, због тога што ћете давати све од себе својој породици, своме друштву, свима. Међутим, делање је оно што ће вас учинити неизмерно срећним. Када увек чините све што можете, ви делате. Чинити све што можете значи да то радите због тога што то желите, а не зато што очекујете награду. Већина људи ради управо супротно: они нешто раде само онда када очекују награду, и не уживају у томе што раде, а то је разлог због којег не чине све што могу.
Бити активан значи живети. То значи преузети ризик да кренемо у акцију и остваримо своје снове.
Бог је живот. Бог је живот у акцији. Најбољи начин да кажете: „Волим те, Боже”, јесте да у свом животу чините све што можете. Најбољи начин да кажете: „Хвала ти, Боже”, јесте да се оканите прошлости и живите у овом тренутку, управо овде и сада. Шта год да вам живот узме, дигните руке од тога. Када се препустите и оканите прошлости, омогућићете себи да живите пуним плућима у овом тренутку. Оканити се прошлости значи да можете да уживате у сну који се управо дешава.
Када будете поштовали сва ова четири споразума, никада више нећете живети у паклу. Никада више. Ако беспрекорно користите своју реч, ако ништа не схватате лично, ако не стварате претпоставке, ако увек чините све што можете, онда ћете имати предиван живот. Ви ћете имати стопроцентну контролу над својим животом.
Једноставно, чините све што можете да поштујете ове споразуме. Можете данас усвојити овај споразум: доносим одлуку да поштујем четири споразума.
Они су тако једноставни и логични да чак и дете може да их схвати. Међутим, морате имати веома јаку, снажну вољу да бисте их се придржавали. Због чега? Због тога што ћемо, где год да кренемо, на свом путу наилазити на бројне препреке. Сви ће покушавати да нас омету у одлуци да спроводимо ове нове споразуме и све око нас наводиће нас да их прекршимо.
Морамо опростити онима за које знамо да су нам нанели зло, не због тога што они то заслужују, већ зато што толико волимо себе да не желимо и даље да наставимо да плаћамо због те неправде.
Пре свега, морамо опростити својим родитељима, браћи, сестрама, пријатељима и Богу. Када једном опростите Богу, онда коначно можете да опростите и себи. Када једном опростите себи, више нећете одбацивати себе. Почећете да прихватате себе и ваша љубав према себи постаће толико јака да ћете коначно прихватити себе онакве какви сте. То је почетак људске слободе. Суштина је у опраштању.
Анђео смрти може нас научити како да заиста живимо пуним животом. Постајемо свесни тога да у било ком тренутку можемо умрети; имамо само садашњост да у њој живимо. Истина је да, заправо, не знамо хоћемо ли сутра умрети. Ко зна? Ми претпостављамо да пред собом имамо још много година. Међутим, да ли је заиста тако?
Замислите да волите себе управо онакве какви сте. Волите своје тело баш такво какво је, и волите своја осећања баш таква каква су. Ви знате да сте савршени управо онакви какви сте.
Свет је леп и чудесан. Живот може бити веома једноставан када љубав постане ваш начин живота. Увек можете бити пуни љубави. То је ваш избор. Ви можда немате разлога да волите, али можете волети, јер вас то чини срећним. Љубав коју пружамо ствара само срећу. Љубав ће вам пружити унутрашњи мир. Она ће променити ваш поглед на свет.
Међутим, заиста нема разлога за патњу. Једини разлог што патите јесте тај што сте то сами одабрали. Ако добро погледате свој живот, пронаћи ћете много разлога да патите, али нећете пронаћи ниједан добар разлог да то чините. Исто важи и за срећу. Једини разлог што сте срећни јесте тај, што сте одлучили да будете срећни. Срећа је ствар избора, а исто тако и патња.”
Добро нам дошли у Отисак Душе!
Коментари