четвртак, 30. мај 2019, 00:00
Широм затворених очију – Само срцем се добро види
ТЕМЕ: Милутин Миланковић, научник којег је NASA сврстала међу 15 највећих умова свих времена; ПЕРО ЗУБАЦ: „У Мостару сам волео неку Светлану/Једне јесени/Јао кад бих знао са ким сада спава/Не би јој глава, не би јој глава/Јао кад бих знао ко је сада љуби/Не би му зуби, не би му зуби/Јао кад бих знао ко то у мени бере/ Кајсије још недозреле“; „Ларина песма” или БОРИС ЛЕОНИДОВИЧ ПАСТЕРНАК; ЗДРАВКО ЧОЛИЋ; Едвард Кенеди илити Дјук Елингтон; Алекса Шантић; БОБ ДИЛАН; Десанка Максимовић; ШАРЛ АЗНАВУР; Виктор Иго; Владислав Петковић – Дис.
Милутин Миланковић, геофизичар, математичар, астроном, климатолог, грађевински инжењер, универзитетски професор, оснивач Катедре за небеску механику и светски уважаван научник, рођен је 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека. Због осетљивог здравља основно образовање стицао је у кући, а са десет година прешао је код ујака у Осијек, где je завршио реалну гимназију.
Након гимназије отишао је у Беч, где је похађао Високу техничку школу и са високим оценама дипломирао грађевину 1902, а две године касније докторирао је и постао први српски доктор техничких наука. На позив српске владе, преселио се 1909. године у Београд и постао професор примењене математике на Београдском универзитету.
Касније је Милутин Миланковић постао и декан Филозофског факултета.
Милутин Миланковић је први научник који је математички, објашњавајући утицај астрономских фактора на климу у прошлости, прецизно објаснио појаву и настанак ледених доба. Због тога се данас дугорочне цикличне климатске промене, узроковане астрономским променама положаја Земље у односу на Сунце, по њему називају Миланковићеви циклуси. Своју теорију је заокружио књигом „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба”, штампаном у издању Српске краљевске академије почетком 1941. године.
Познат је и по предлогу реформе јулијанског и грегоријанског календара.
Миланковићев календар је најтачнији пошто, за разлику од јулијанског и грегоријанског рачунања времена, касни по дан тек на сваких 28.800 година.
Након обимног истраживања, чувени српски научник утврдио је да јулијански календар од како је успостављен 325. године у Никеји касни по дан на сваких 128 година. Због тога је на тај календар додао 13 дана.
Познати астроном направио је календар на иницијативу васељенског патријарха Милентија Четвртог који је 1923. године сматрао да је потребно успоставити ново рачунање времена због великог раскорака у календарима хришћанских цркви.
Нажалост, многе генерације су биле ускраћене за сазнања о овом научнику, јер је признање највећег дела његовог рада уследило тек много касније. NASA је Милутина Миланковића сврстала међу 15 највећих умова свих времена, а у част његових достигнућа у астрономији по њему су названи један кратер на Месецу, један кратер на Марсу и један астероид. Награда Европског геофизичког друштва која носи његово име установљена је 1993, а 2009. је у Србији проглашена годином Милутина Миланковића. Један булевар на Новом Београду носи Миланковићево име, а од 2012. године његов лик се налази на новчаници од 2.000 динара.
НАСЛОВНА СЛИКА је дело мога пријатеља IVANA SCHREIBERA.
Слушајте нас на FM: 104,0 MHz
Преко Интернета: https://rtsplaneta.rs/linear/16091
www.instagram.com/beograd202
Контакт: ++381 11 3249 202 *
СМС: +381 64 0202 200*
Мејл: program202@gmail.com
Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА
Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић
Коментари