Широм затворених очију – Само срцем се добро види

Свети Кирил и Методије Равноапостолни - Свети Ћирило и Методије

            До сада само у црквеном, а од ове године и у календару државних празника биће уписана имена Ћирила и Методија. Дан посвећен словенским просветитељима и мисионарима Србија би требало да обележава од овог пролећа.
          „Слободно могу рећи да су Словени имали истoријску срећу да се њиховим питањем позабаве такви умови. Постигли су да словенски језик може да буде званично увршћен у богослужење, дакле у један јавни културни живот, створили писмо и тиме на неки начин све Словене увели равноправно у једну врло важну културну цивилизовану заједницу народа Европе и света”, каже проф. др Ирена Шпадијер са Филолошког факултета.
          Због те улоге проглашени су заштитницима Европе, нашли су се на словачкој кованици од два евра, а по њима се зове планински врх на Антарктику.

          „Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашком подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. Фебруара 869. Године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. Априла 885. Године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.
          „Када Константину беше седам година, он усни чудан сан, који исприча оцу и мајци. Сањах, причаше он, да је војвода скупио све девојке нашега града, па ми рече: изабери коју хоћеш себи за невесту, да ти буде помоћница у све дане живота твог. Пошто их пажљиво промотрих, ја изабрах најлепшу између њих, са светлим лицем и украшену многим скупоценим накитима. Име јој беше Софија.
           Овај сан родитељи схватише тако, да ће Бог дати сину њиховом девицу Софију, тојест мудрост Божју. И обрадоваше се духом. И стадоше га врло приљежно учити не само читању књига него и богоугодном животу, упућујући га на духовну мудрост.
И говораху му речима Соломона: Сине, поштуј Господа, и бићеш јак; чувај заповести његове и бићеш жив; речи његове напиши на таблици срца свог; реци мудрости: сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост (Прич. Солом. 7, 1-4). Мудрост сија јаче од сунца, и светлост јој је лепша од звездане.”
(ИЗВОР: www.crkvenikalendar.com)

НАСЛОВНА СЛИКА је дело мога пријатеља IVANA SCHREIBERA.

Слушајте нас на FM: 104,0 MHz
Преко Интернета: https://rtsplaneta.rs/linear/16091

www.twitter.com/beograd202 

Контакт: ++381 11 3249 202 *
СМС: +381 64 0202 200*
Мејл: program202@gmail.com  

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА
Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић