уторак, 02. апр 2019, 00:00

Широм затворених очију – Отисак Душе

„Све има своје границе”

Kако је једноставно поновити те речи баналне класичне истине. Kако лако прихвата ту истину онај који никад ни у чему није осетио потребу, ни покушао да иде далеко и тако се није ни могао наћи на некој граници. Уосталом, у детињству, док су човекове снаге неразвијене, питање граница и не поставља се пред нас, јер се озбиљно и не сукобљавамо с њим; тек са младошћу и зрелим годинама почињу наши судари и наши обрачуни са границама, а старост и смрт и нису друго до последње границе наших снага и нашег трајања. Тада је и само наше постојање, као такво, нераздвојно везано са појмом границе, и то свуда и у свему. И наши највећи успони и „успеси” у ствари су само границе наших моћи и настојања, тек обрнуто протумачене и другим именом назване. Оно што понекад у свом или туђем животу називамо „врхунац среће”, само је једна од тих граница, а наш гроб који нас поуздано чека негде, у земљи или у камену, последња је од наших граница. Тек кад једном и њега, заједно са нама, нестане у простору и сећању, можемо се надати да ћемо се ослободити проклетства границе и ући, ваљда, у безгранично царство непостојања. (Иво Андрић-Знакови поред пута)

Најлепши одломци из књижевних дела ноћас у Отиску Душе. Kроз емисију води Душица Мијатовић.