Широм затворених очију – Само срцем се добро види

             Весна је имала је цвет у коси, у левој руци држала букет цвећа, а на кажипрсту десне руке стајала јој је ластавица. Веснина култна места увек су била поред воде, њени предмети су венци, лутке, јаја и звона. Њене птице су ласта и рода, њене биљке бреза, врба, маслачак и цвет брескве.
             Весна је омиљена богиња пролећа. Са пролећем је најављивала топле дане, плодне њиве и бројна стада на пашњацима. Живот се у пролеће обнављао, а Весна је заслужна што је он добијао раскошне и лепе облике: зелене крошње, разнобојне цветове и опојне мирисе. Овим је уносила радост у домове Словена, па јој је култ безгранично уздизан. Верници су јој се молили да буде милостива и да умножи веснике других срећних догађаја; и у породици и у друштвеној заједници. Зато није заборављана ни при највећој породичној радости - доласку на свет нових нараштаја. Родитељи су својим кћеркицама радо давали њено име. Овај обичај се задржао и до данас, па је Весна једно од најчешћих женских имена код православних Срба.
            Богиња Весна је била узор у сваком погледу, па су Словени желели да им кћерке буду веселе, лепе, чисте и миришљаве као она.
            Њену лутку су момци облачили у рухо од траве, гранчица са пупољцима, цвећа и лишћа. Момци су је носили кроз насеља и доносили на култна места. Укусно и лепо обучена, богиња Весна је ширила опојне мирисе око себе, па је таква слика очаравала наше женске предке, које су нашле начина да се домогну мирисне течности, којом су почеле да квасе лице и натапају своју одећу.
            Поред заносне лепоте, Словени су Весни приписивали и господство над сунчевом топлотом, без које не би било обнављања природе у зелено и цветно рухо, нити би могло бити клијања и ницања нових биљних изданака.
Богиња Весна, као и свака овоземаљска дама, није била усамљена. Имала је свог заштитника - бога Геровита, витеза ратника, који је бдио над њом и бога Стрибога - бога ветра и ваздуха. Стрибог ју је, на крилима лаког и пријатног поветарца, доносио сваког пролећа.
            Поред храмова, Веснина култна места су увек поред текуће воде, а од предмета симболизују је: лутке, венци, јаја и звона. Њена жива бића су: ласта, кукавица и рода (рода и данас представља весника новорођенчади), а од биљака: бреза, врба, љубичица, маслачак и цвет брескве.
            Веснини празници пренети у хришћанство су Цвети, Врбица, Младенци. Штитио ју је бог витеза и ратника Геровит, а на крилима поветарца доносио ју је бог ветра и ваздуха Стрибог.

ТЕМЕ: Весна је имала цвет у коси; Младенци, дан у који се месе четрдесет колачића, које називају МЛАДЕНЧИЋИ, а који симболизују дуг, срећан и сладак живот; по овом дану се некада гатало па се говорило. „Какво је време о Младенцима, такво ће да буде и током пролећа.”; ВРАТИЛЕ СЕ РОДЕ; Легенда народа Снокуални о Сунцу и Месецу; Бранко Ћопић, књижевник, академик надахнути приповедач који је живописно сликао речима, писац изузетне мисаоности, али и разочарани човек, обузет суморним слутњама; Јохан Волфганг Гете, једно од највећих имена светске књижевности и својеврсни обновитељ лирике, драме, епа и романа. Захваљујући пријатељству са Вуком Караџићем, упознао је српску поезију која га је одушевила, па је превео више народних песама, међу којима „Хасанагиницу”, а Светској литератури поклонио дела универзалне вредности; Јохан Себастијан Бах, један од најзначајнијих стваралаца у историји музике, Лудвиг ван Бетовен; Акиро Куросава; Стив Мек Квин; Милутин - Мића Татић, позоришни, филмски и ТВ глумац.

Слушајте нас на FM: 104,0 MHz 

преко Интернета: https://rtsplaneta.rs/linear/16091

www.twitter.com/beograd202

www.instagram.com/beograd202

Контакт: ++381 11 3249 202 * СМС: +381 64 0202 200*
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић