Широм затворених очију

Животна средина између екологије и психологије

Колико бринемо о води, ваздуху и животној средини и колико нас дотиче свакодневно смањивање озонског омотача?

Ово су нека од питања за која не можемо да кажемо да су општа, глобална, већ само можемо да их схватимо као мање или више лична. И мање или више колективна. Најновија вест је да у Србији пластичне кесе одлазе у историју, чиме ће бити спречено да грађани троше око две милијарде кеса годишње, колико су трошили. Кесе, бачене само у Београду, годишње прекрију три Србије. Шта ће се и колико променити, ако се и у другим областима уведу сличне еколошке норме?

Ипак, није довољно мењати екологију, већ и људску психологију. Психологија, наиме, може бити адекватна алатка помоћу које би се свест о проблемима екологије подигла на виши ниво. Тек онда можемо да говоримо о формирању некакве еколошке културе. Јер, ниједан од постојећих еколошких проблема није могуће до краја решити уколико се не усредсредимо на мењање људског понашања.

А где су медији? Како предузети кораке у мењању еколошке свести и понашања грађана ако они нису довољно обавештени о узроцима и последицама еколошких проблема? Зато се вечерас питамо: како доживљавате те проблеме, и на који начин се према њима односите у реалним животним околностима? Очекују вас занимљиве статистике и много позитивних примера праксе - одређених трансформација до којих је, заправо, могуће доћи. Иако делује врло забрињавајуће, еколошку културу је могуће подићи на много виши ниво. При чему то зависи управо од нас самих.

Кроз емисију води Петар Протић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње