Ars, Artifex

Ернест Бошњак (1876-1963) био је оснивач југословенске кинематографије. Са Манакијем из Битоља био је први југословенски сниматељ, редитељ и продуцент. У Сомбор је 1906. донео кино-пројектор и отворио биоскоп, прво у згради позоришта, а после у једној великој шупи. Ту је приказивао разне филмске журнале и краће комичне забавне филмове које је набављао од европских дистрибутера. Уочи 2. светског рата саградио је биоскоп Арена, данашњи биоскоп Звезда. О њему и том времену говори текст Радослава Златана Дорићa који је на сцену сомборског Народног позоришта поставио Kокан Младеновић, а стручни консултант представе је Радослав Зеленовић. Премијера је у суботу.
У Музеју примењене уметности у Београду отворена је изложба „Иза портала - сценски свет Дориана Соколића и Ружице Ненадовић Соколић". Овај брачно-уметнички пар сценографа и костимографкиње из Ријеке је у својој пола века дугој каријери радио сценографију и костиме за бројне представе у највећим позориштима на подручју бивше Југославије и циљ ове изложбе је да представи њиховo богато ставралаштво.
Kњига Милована Витезовића „Испит код професора Милоша Н. Ђурића" чијим издавањем Завод за уџбенике у сарадњи с аутором обележава 125 година од рођења и 50 година од смрти професора и академика Милоша Н. Ђурића, у слободном стиху разговара са античким светом и својим професором. Милош Н. Ђурић је био један од најугледнијих светских хелениста свог доба. Био је академик, сјајан преводилац, филозоф - професор етике. Да је свом народу оставио само преводе Хомерових епова: Илијаде и Одисеје, било би то сасвим довољно да буде угледан и слављен. Поред знаменитих Хомерових епова, преводио је и грчке трагичаре, Платона и Аристотела, античке мислиоце, римске песнике и филозофе, али и Тагору, Адлера и Јунга. Професор Ђурић је за време окупације одбио да потпише „Проглас српском народу" против партизана, који су се борили против фашиста.

Kроз емисију води Јелена Kнежевић.