понедељак, 09. окт 2017, 00:00

Широм затворених очију - Још овај пут

Зашто ћутимо? Зато што некад ћутањем кажемо више него што бисмо могли са хиљаду речи.

Ћутимо зато што ћутањем штитимо себе и друге. Некад, зато што смо превише рекли па би наврат-нанос, да се то заборави. Некад зато што нећемо даље, више, горе или боље од онога што већ имамо. Некад зато што очекујемо да ће тај неко коме је ћутање намењено схватити да оно значи одлазак, разумевање, страх, позив, самоиспитивање, крај. Некад зато што смо повређени, рањени или пак превише срећни. Некад да не бисмо изговорили бесмислене лажи, излизане реченице и гомилу глупости које ни сами не разумемо. Ћутимо и кад имамо списак забрањених питања и метеоролошких термина и не бисмо да приђемо ни милиметар ближе. Ћутимо зато што очекујемо да ће онај други проговорити или пак схватити да више не треба да говори, бар не тад и не на ту тему. Некад зато што нам треба све време овога света да би прогутали, заборавили или схватили како и шта даље. Ћутимо јер смо хиљаду пута паметнији, заноснији, пожуднији, интересантнији него да исто заменимо речима. Ћутимо да не би срушили сигурност тишине. Некад зато што је на ћутање најбољи одговор опет ћутање. Некад и зато што је то једини избор. Ова прича је и тема емисије ЈОШ ОВАЈ ПУТ. Причали смо о свему па и о тишини али ето прилике да бар једном причамо о ћутању, заједно са Вама.

Избор музике Небојша Сабовљевић, водитељ Војин Војиновић.