недеља, 24. сеп 2017, 01:00
Широм затворених очију (1:00)
Бајке су део нашег заједничког архетипског наслеђа и приђу нам, како каже Дубравка Угрешић, у најранијем детињству да бисмо - уколико дочекамо дубоку старост - затворили круг и поново се сусрели с њом, овога пута у огледалу.
О бајкама се много дебатовало. Филозофи и писци спорили су се око тога шта је довољно етички и како је најправилније писати бајке. Русо је нападао низ француских писаца због тога што су њихове бајке биле нечитљиве од стране деце, и заправо писане за одрасле. Често се говори о томе да је проучавање бајке уствари проучавања мита. Самим тим, читање бајке је известан психоаналитички чин.
Учитава јој се оно мистичко. Реч бајка је изведеница архаичног глагола бајати, у значењу врачати, чарати. И то је једно мање или више успешно спајање света збиље са ‘'наднаравним'' светом. А тај свет јесте, у успешном приповедању, алегорија живота. Разликујемо различите типове: народне бајка које су смештене у неодређено, митско време. И уметничке бајке, код којих се зна где и када су настале и како су третиране у књижевности. Прве, такве бајке долазе са Шарлом Пероом, који је зачетник модерне европске бајке, у 17. веку. Од тада, па надаље, бајке су схваћене као озбиљан уметнички облик.
Дакле, вечерас причамо о значају и развоју бајке кроз историју. Кроз емисију, која би могла изазвати ваше реакције и приче о бајкама које волите, пишите нам на 0640202200 по цени обичне поруке.
Водитељ је Петар Протић.
Коментари