Широм затворених очију - Само срцем се добро види

Поглед Белог анђела из Милешеве блиста осам векова
Бели анђео једна је од најлепших фресака Србије. Дело непознатог уметника из тринаестог века, сврстава се и међу најимпресивнија европска сликарска достигнућа, којима се Милешева и дословно представила васиони - јер је ова фреска, сателитским сигналом, у "пакету достигнућа земљана", заједно са сликама Кинеског зида и човековог освајања Месеца, отишла у свемир.
Све у Милешеви, под крилом Белог анђела, одише посебним миром и надом. Царска лавра Светог Саве у којој су његове мошти почивале три и по века, задужбина краља Владислава, вековима плени чудесном сугестивношћу сведочења о централном догађају хришћанске вере - васкрсењу. Управо то, у свечаном руху, свету објављује милешевски Бели анђео, весник божјих тајни, арханђел Гаврило.
"Анђео је - анђео радости. У радости је рекао: Ево, видите где је господ Христос лежао, он више није међу мртвима, он је победио смрт", каже епископ милешевски Атанасије.
Још пред крај 19. века, чувени археолог Артур Евана, је у "Гардијану", објавио да "ништа што је створио Ђото, не премашује лепотом Анђела из манастира Милешеве".
У модерну историју, уписан је 1963. као део првог сателитског преноса између Старог континента и Америке. А у бурној прошлости Полимља, ово ремек дело српске средњовековне уметности, увек је као чудом сачувано, васкрсавало на сводовима храма и у свести људи.
Милешева је рушена и паљена седам пута. Током обнове у 16. веку, живопис "Мироснице на христовом гробу", прекривен је новим фрескама, али су и ти нови слојеви уништени у каснијем пожару. А онда се, три века касније, приликом рестаурације и уклањања изгорелих слојева, Бели анђео опет појавио у свој својој лепоти.
"Учињено је то по промисли Божјој. А ми треба да се подсећамо на оно што имамо. Имамо довољно запретене снаге, живота, у нашем народном бићу и у народном стваралаштву, да бисмо успешно наставили живот кроз историју. Без обзира на то како су тешке околности кроз које пролазимо", каже епископ милешевски Атанасије.
Зато се и тајна лепоте овог живописа, не исцрпљује његовом ликовношћу, складом и савршеном композицијом, већ јасним осећањем бескрајне вере и наде, поруком љубави и мира. Бели анђео гледа право у очи, без обзира из ког угла се посматра, а његов благи поглед блиста из Милешеве, ево, већ осам векова.
(Са сајта www.rts.rs; Припремила Јелена Божовић)
Венеција, град у којем анђели падају са неба
Уколико у Европи постоји град којем би највише пристајало да се зове лепота била би то Венеција. Кажу да је име Венецијанац потекло из индо-европског и да означава племића. Други тврде да је значило странци а да је из нови венти, што је у преводу - новодошли, настало и Венети и Венеција. Кроз Господарицу Јадрана; трговачку меку посвећену Светом Марку; су прошле патроле инквизиције и сјајне процесије, свеци и мученици, мудраци и лудаци, свакакве туристичке кавалкаде, познати глумци и музичари, песници и номади, најлепше жене и највећи људи.
Најдужи и најпознатији у Венецији је Канал Гранде, који у облику слова С вијуга као главна водена саобраћајна артерија. Изграђена на темељима од дрвених балвана Венеција је била позната као Краљица мора мада би пре могли да је назовемо Краљицом острва. Подигнута је на 118 међусобно одвојених малих острва, испресецаних са 160 канала а повезаних са 400 мостова од којих је најпознатији Понте Риалто, својевремено центар трговине и шпијунаже.
Познатија острва су Бурано, Мурано и Торчело. Настањују их рибари, венецијанске плетиље које чипку фарбају дугиним бојама, дувачи стакла... На Торчелу; знаном по два бисера византијске уметности - црквама Санта Мариа Асунта и Санта Фоска; данас једва да живе педесетак душа које и не знају, а и да знају не би веровали, да је управо испод њих наводно откривен траг потонуле Атлантиде.
ВЕНЕЦИЈА СЕ ПАМТИ И ПО: краљицама чамаца - гондолама, по Il Crnevale di Venezia, по Пјаци Сан Марко - најславнијем венецијанском тргу; по Дуждевој палати; као град штампарске вештине, венецијанске сликарске и музичке школе, ликовног Бијенала и Филмског фестивала, по 180 хиљада голубова.

Ову сам Вам причу испричао како бих Вас подсетио да ће редитељи из 10 земаља представити 21 филм у надметању за Златног лава на 74-том филмском фестивалу у Венецији који је отворен у среду.
Црвеним тепихом ће проћи Џејн Фонда и Роберт Редфорд, као и Мет Дејмон, Итан Хок, Џенифер Лоренс, Хелен Мирен, Френсис Мекдорманд, Хавијер Бардем, Мишел Фајфер и други.
Фонда и Редфорд ће 1. септембра добити Златног лава за животно дело, а ван конкуренције ће бити приказан филм Our Souls at Night редитеља Ритеша Батре, у коjeм они играју главне улоге.
На Мостри ће у такмичарском програму бити приказани филмови пет Американаца, четири Италијана, два Британца, три Француза, два Кинеза и по једног мексичког, аустралијског, израелског, либанског и јапанског редитеља.
Овогодишњу Мостру отвориће филм Downsizing америчког редитеља Александера Пејна, који ће бити приказан ван конкуренције.
Међу најишчекиванијима је филм Suburbicon, најновије редитељско остварење Џорџа Клунија. Сценарио потписују Клуни и браћа Коен, а главне улоге тумаче Мет Дејмон и Џулијен Мур.
Потенцијални хитови су и филмови Mother! Дарена Аронофског и The Shape of Water, који је режирао Гиљермо дел Торо.
Фестивал ће 9. септембра затворити филм Outrage Coda јапанског редитеља Такешија Китана.
Мостра је; поред филмског фестивала у Кану и Берлину, један од главних филмских фестивала у Европи.
(Са сајта www.rts.rs)
ЛУБЕНИЦА
Народ каже: "Под једним пазухом не могу се две лубенице носити."
Како да знате да ћете да купите праву, најлепшу и најукуснију?
Прво, лубеница мора да буде лепе зелене боје, без оштећења споља. Део који је стајао на земљи мора да буде жућкасте боје, не зелене или беле. Кора не сме да буде мекана већ чврста као да ће прснути. Што је петељка на њој свежија, то је свежија и лубеница. Зрела лубеница пуна сока је тешка у поређењу с другом исте величине која је унутра сува.
Куцните по лубеници или је лупите дланом, мора да звучи шупље.
Најстарији документи који говоре о лубеницама указују да се она гајила у долини Нила у време старих Египћана. Тако су у гробници краља Тутанкамона пронађене њезине семенке а то значи да су му биле омиљена посластица. Стољећима касније лубенице су се прошириле по свету и постале стварно популарне. Али сорту коју данас једемо је узгојио Charles Fredric Andrus тек 1954. године. Названа је Charleston Graya, а постала је популарна због величине, облика и укуса. Дакле, лубенице једите сваког дана и када год имате прилику! Најбоље од свега је што готово не можете да претерате пошто имају врло мало калорија.

ПАРАДАЈЗ
До 17. века, парадајз је називан љубавном јабуком, пошто се веровало да има афродизијачка својства. Италијански назив за парадајз - "pomodoro" у буквалном преводу значи "златна јабука".
У 18. веку, било је широко распрострањено мишљење да је парадајз отрован, пошто је сродник фамилије биљака помоћница међу којима има доста отровних врста.
Врховни суд САД донео је 1887. године пресуду према којој се парадајз декларише као поврће, иако је судећи према ботаници - воће. Разлог тога била је такса, коју је држава наплаћивала на поврће.
Парадајз је званично поврће америчке државе Њу Џерси, а званично воће државе Охајо.
"Знање је знати да је парадајз воће, мудрост је не ставити га у воћну салату", рекао је британски новинар и музичар Мајлс Кингтон.
Кечап од парадајза је званично дозвољена храна на Међународној свемирској станици.
У Великој Британији постоји конференција о парадајзу која се одржава већ 20 година.
Ако сањате да га видите онда је то знак да се узалуд надате нечему. Ако га сањате како га једете, онда сте у тајној вези.

ДИЊА
Она се као и лубеница сматра воћем, а заправо је поврће из породице тикава. Наранџаста боја указује на обиље каротена. Пореклом је из Азије. Волимо јој месо али у Јужној Америци и у Азији воле њихове семенке.
Идеална је за хидратацију током дугих врелих дана.
Диње су први пут култивисане у Ирану пре неколико хиљада година. Добра диња мора да има снажно изражен тропски мирис, а њено сочно месо најбоље је када је на граници презрелости. Неке су толико слатке да шећер дословно цури кроз кору. Дињу гурмани једу и са сланим јелима, рецимо с пршутом што је познат специјалитет у скупоценим ресторанима.

БУНДЕВА
Једна је од најздравијих намирница на свету. Пуна је витамина: А, Ц, Д, Е, К, Б1, Б2, Б6 и са низом минерала.
Тиква, лудаја, мисирача, дулек, све су то називи за бундеву!
У прошлости је узгајана за прехрану стоке, а потом и људи али сиромашних, да би се кроз велика врата уселила у елитне ресторане.
Стари Египћани су од њих правили разне посуде, чиније и тањире.
У неким културама, од сушених комада ткањем су израђивани теписи.
У Кини је симбол здравља али и инспирација сликара и уметника. Индијанци су је изузетно поштовали па су чак и мртве сахрањивали са њом.
У прошлости су коришћене за уклањање пега и лечење од уједа змија. Веровали или не али има их тешких од 500 па до више од хиљаду килограма.
Овом причом Вас позивам на Дане лудаје у Кикинди, од 21. до 24. септембра ове године.
Ова манифестација са традицијом од преко четврт века нуди за сваког по нешто, од јела и обичаја, преко разних такмичења, до песме, маскенбала, изложби, стручних предавања и концерата. Централни део манифестације је мерење најтежих и најдужих тикава.
Душан Јанков из Чуруга поновио је претходни успех и опет победио на кикиндским "Данима лудаје". Овај магистар фито-фармације је произвео тикву од 415,5 килограма. И не само да је постао двоструки победник, Јанков се доказао и у производњи најдужих тикава и у овој категорији заузео је треће место са дулеком од 238 центиметара.
И овогодишњи "Дани лудаје" у Кикинди замирисаће најпре банатским фруштуком. На столовима биће традационална јела и тако градски трг претворити у највећу "гостинску собу југоисточне Европе". За послужење биће свега у изобиљу, а највише праве домаће хране, свежих босанских пита, војвођанских погачица с чварцима, банатских гибаница и мађарских колача. 

Име Лудаја је, наравно, специфично за Кикинду која има посебну везу са овом биљком.
Локални становници су некада говорили да је Кикинда толико равна да, кад станеш на лудају, пружа ти се поглед на цео град. Стога је Кикинђанин који стоји на бундеви, обучен у народну ношњу са руком која заклања сунце, постао симбол града.

КУКУРУЗ
Иако смо навикли да је жуте боје, постоји и бели, црвени, плави, ружичасти и црни кукуруз. Такође, може имати пруге или бити шарен! Које год боје био, људи га користе у исхрани широм света несвесни да је ова житарица прави заштитник здравља.
Кукуруз води порекло из Централне Америке, где су га Астеци користили у исхрани, а највише за прављење тортиља. У Европу га је донео Колумбо након свог првог путовања, где се брзо привикао на нове климатске услове.
Астеци су зрна кукуруза кували у кључалој води, а потом им додавали угаљ и креч ради лакшег скидања заштитне опне. Затим би помоћу каменог диска мрвили зрна и поново их кували на каменој плочи. У почетку је кукуруз служио као храна за стоку и узгајан је искључиво у мањим баштама, међутим, начин припреме је изменио његове прехрамбене карактеристике.
У Европи се искључиво користио за производњу кукурузног брашна, као и све остале житарице. На нашим просторима се гаји од краја 16. и почетка 17. века, када је стигао преко Саве и Дунава, а неки писани подаци говоре о томе да се прво узгајао у Срему.
На Балкану готово сви правимо: паленту, пуру, жганце, качамак, проју, кукурузу. Већ само кукуруз нам је столећима био она најбитнија основна храна.
Народу маја кукуруз је био „зрно живота". У неким наречјима Маја језика кукуруз зову кана, што значи „наша мајка".
Легенда народа Маја каже: наш је Бог направио човека од глине, док је њихов пробао с глином па му се човек отопио, затим је пробао од шибља, али и то је било неуспешно. Досетио се и направио човека од кукуруза. Тек тај је био добар.
Колико год нам се чинило да је човек узгојио кукуруз, можда је било обрнуто. Можда је кукуруз одабрао човека да га прошири целим светом.

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет. Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."