Широм затворених очију - Само срцем се добро види

Како се до његове владавине осми месец звао sextilis, Август није могао да се помири са чињеницом да је Јулије Цезар већ имао свој месец у години - јул. Зато је одлучио да sextilis преименује у mensus augustus. Осим тога, захтевао је да овај месец, као и Цезаров, има 31 дан. Император Октавијан изабрао је август јер је то био његов срећни месец. У њему је први пут проглашен за конзула, освојио је Египат и окончао грађански рат.
Већина човечанства најтоплији месец отада зове августом, осим Хрвата, који га називају коловоз, Пољака и Чеха - сиерпиен и српен, или Француза, код којих се изговара само кратко у (aout) од усменог средњевековног латинског augst.
За разлику од императора Августа, у нашем народу се сматра да је август најнесрећнији месец, јер је, по предању, тада враг доведен на земљу. Сматра се да људи рођени 1. августа могу да виде духове и вештице.
У августу 2014. године десио се феномен, који ће се поновити за 823 године. Наиме, овај месец имао је 5 петака, 5 субота и 5 недеља, што се дешава само једном у људском веку.
У земљама Западне Европе и Сједињеним Америчким Државама јувелири су саставили календар драгог камења тако да сваком месецу одговара одређена боја и драги камен у тој боји. Августу одговара бледозелена боја и драги камен оливин.

Када је 1776. године пожар уништио најлепше миланско позориште "Teatro Regio Ducale", аустријска царица Марија Терезија доделила је градски простор на коме је била црква Santa Maria della Scala, за потребе новог позоришта. Црква је срушена и на том месту је дворски архитекта Ђузепе Пјермарини, за само две године, саградио најлепше позориште у Италији, названо "Teatro alla Scala".
На свечаном отварању, 3. августа 1778, изведена је опера "Захвална Европа" Антонија Салијерија. Наредних година овде су доживеле своје прво извођење опере Росинија, Белинија, Доницетија, Вердија, Пучинија и других италијанских композитора.
У Скали су наступали славни певачи: Карузо, Мелба, Гиљи, Шаљапин, Марија Калас...
Позоришна сала има 3600 места, а величанствена позорница пространа је као 3 тениска терена, док кулисе, костими и реквизити могу опслужити чак 200 представа.
Сезона траје 11 месеци, а уз опере, изводе се балети и концерти, традиционални и савремени репертоар.

Српска православна црква и њени верници славе Светог Илију. Присутан је у Старом и Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком.
Празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије кога све хришћанске цркве везују за прошлост и будућност хришћанске цркве и спасења човечанства, Српска православна црква и њени верници обележавају 2. августа.
Према предању свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља - ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.
Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са старозаветним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човечанства.
Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.
Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и "славио туђе богове".
Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Према народном веровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу - да се не би навукао гнев светитеља.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Са пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.
(Са сајта www.rts.rs)
Да ли знате да и Срби и Норвежани али и у Шведској, на Фарским острвима, као и у деловима Велике Британије славе Дан светог Олафа?                                                                                 Норвешка је 29. јула славила Олсок, дан познатији као Дан светог Олафа док Српска православна црква слави истог свеца 13 дана касније по јулијанском календару.
Уз богат културни програм, доста музике али и различитих конференција, норвешки градови Трондхајм, Сапрсборг, као и места на норвешкој западној обали, данас славе живот Олафа Другог Харалдсона, познатијег као норвешки вечни краљ и светац покровитељ Олаф, саопштила је амбасада Норвешке.
О животу Светог Олафа највише се зна из сага, као и прича раних норвешких монаха. Наиме, овај викиншки краљ је стигао у Норвешку из Новгорода како би проширио хришћанство у тој земљи.
Умро је 1030. године у бици код Стиклестада. Годину дана након његове смрти је отворен његов ковчег и откривено да његови нокти и коса никада нису престали да расту.
Олаф је канонизован у Трондхајму и добио име свети Олаф. Словени су му подигли цркву у Новгороду.
Викинзи, а посебно свети Олаф, заслужни су за ширење хришћанства у нордијским земљама, а како се све то дешавало пре раскола на православце и католике 1054. године, свети Олаф заузима важно место и у Православној цркви.
Он је последњи западњачки светац ког је прихватила за свеца и Православна црква.
Сваког 29. јула Дан светог Олафа се слави и у Шведској, на Фарским острвима, као и у деловима Велике Британије.
Српска православна црква обележава овај дан и слави светог Олафа 13 дана касније.
(Са сајта www.rts.rs)
Међу звезде су се ове недеље преселили: Жана Моро, Сем Шепард и Томо Курузовић, српски глумац, режисер и књижевник.
Курузовић је рођен 1930. на Бистрику изнад Принциповог моста у Сарајеву. По завршетку рата 1948. завршио је Учитељску школу, након чега се запослио као учитељ и управник школе у Чаракову код Приједора.

У Београд је дошао 1949. и исте године се уписао на Академију за позориште и филм у класи проф. Јозе Лауренчића. Академију је завршио 1953, а дипломирао 1957.
Једна од његових најзапаженијих адаптација и драматизација је монодрама Петар Пепо Бандић (Бранко Ћопић), коју је сам тумачио.
Урадио је више од 40 режија и већи број позоришних комада. Драматизовао је и адаптирао дела Петра Кочића, Бранка Ћопића, Косте Трифковића, Меше Селимовића, Јована Стерије Поповића.
Био је члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења драмских писаца Србије и Удружења филмских глумаца Србије. Наступао је у Београдском драмском позоришту све док није пензионисан.
Једна од последњих улога Курузовића била је у телевизијском филму РТС-а „Оно мало части" из 2016. године.
Сахрана ће се обавити у суботу, 5. августа, на Новом бежанијском гробљу у 11 часова. Опело почиње у 10 часова.
(Са сајта www.rts.rs)
Душан Алексић из Крагујевца одлучио је да летује у Сплиту, а једно јутро је на свом аутомобилу затекао поруку једног Сплићанина, преносе хрватски медији.
Крагујевачке регистарске табле пробудиле су емоције и сећања једног Сплићанина, који је одлучио да Душану остави поруку.
„Баш ми је драго што видим ауто из Крагујевца, града где сам некада живео. Становао сам у улици ЈНА (не знам како се сад зове). У згради на почетку улице са леве стране поред пруге за Краљево, одакле је мој ћале (мајка ми је из овог града)", навео је емотивни Сплићанин, који је евоцирао успомене.
„Желим вам добар провод у граду Сплиту, некад побратиму", закључује се у поруци.
(Са сајта www.rts.rs)
У овој емисији разговараћемо о Крагујевцу, Сплиту, Лепоти.

Будите радознали и чућете још много штошта.

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет. Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."