Широм затворених очију - Oтисак душе (1:00)

Хајде да употребимо моћ наше маште да заједно створимо сан, знајући да је то сан. Замислите да сте у џиновском тржном центру, где постоје стотине биоскопа. Гледате око себе да видите шта се приказује и примећујете филм са својим именом. Невероватно! Улазите у биоскоп и унутра нема никог, сем једне особе. Веома тихо, покушавајући да је не узнемирите, седате поред те особе која вас чак и не примећује. Сву своју пажњу усмерила је на филм. Погледате на платно и препознајете сваки лик у том филму - своју мајку, свог оца, браћу и сестре, своје вољено биће, децу, пријатеље. Онда угледате и главног јунака у филму - вас!
Ви сте звезда филма и то је прича о вама. А та особа поред вас - то сте такође ви. Наравно, главни јунак је управо онакав какви ви верујете да сте, а тако је и са свим споредним ликовима, јер ви знате ту причу о себи. После неког времена, осећате како вам је помало доста свега овога чему сте управо присуствовали и одлучујете да одете у други биоскоп. И у овом биоскопу је само једна особа која гледа филм и ни она не примећује кад седнете поред ње. Почнете да гледате филм и препознајете све ликове, али ваша улога овог пута је споредна. Ово је прича о животу ваше мајке и она је та која гледа филм, усмеривши на њега сву своју пажњу. Онда схватите да мајка није иста она особа која је била у вашем филму. Принцип на који она приказује себе потпуно је другачији. Реч је о начину на који ваша мајка жели да је сви виде. Ви знате да то није истинито. Она просто глуми. Али онда схватате да је то начин на који она себе доживљава и то је нека врста шока за вас. Затим примећујете да лик који има ваше лице, није иста особа која је била у вашем филму. Кажете себи: "Али, то нисам ја"- али сада можете сагледати како вас види ваша мајка, шта мисли о вама, а то је далеко од онога што ви мислите о себи. Онда уочите лик свог оца и како га види ваша мајка, а то се опет много разликује од онога што ви видите. Потпуно је изврнуто као и њено опажање свих других ликова. Видите начин на који мајка види ваше вољено биће и чак се помало наљутите на њу. „Како се усуђује!". Устајете и излазите из сале.
Идете у следећи биоскоп, а тамо се приказује прича о вашем вољеном - вашем партнеру. Сада можете да уочите начин на који вас доживљава, који је такође потпуно другачији од оног који је био у вашем филму или оног који је био у филму ваше мајке. Схватате начин, на који ваше вољено биће види вашу децу, породицу, ваше пријатеље. Можете да пратите како особа коју волите жели да прикаже себе, а то се разликује од онога како је ви видите.
Онда одлучите да одете на приказивање филмова ваших пријатеља, ваших браћа и сестара и откривате како сви у својим филмовима искривљују ликове. Након што сте одгледали све те филмове, одлучујете да се вратите у прву салу и поново видите сопствени филм. Посматрате себе како глумите, али више не верујете ни у шта - нисте више сигурни у своју причу, јер сте схватили да је то ипак, само прича. Сада знате, да је то што сте глумили целог живота заиста било беспотребно, јер вас нико не види онако, како бисте ви желели. Јасно уочавате, да сву драму која се одвија у вашем филму, заправо нико око вас не примећује.
Очигледно је пажња свих, усмерена на сопствене филмове. Глумци су сву пажњу усредсредили на своју причу, а то је једина стварност у којој они живе. Њихова пажња је толико заузета личном творевином, да чак не опажају ни сопствено присуство - присуство оног ко посматра њихов филм. У том тренутку, за вас се све мења. Ништа више није исто, јер сада разумете шта се заиста дешава.
Људи живе у свом свету, у властитом филму, у својој причи. Они улажу сву своју веру у ту причу која је за њих истинита, али то је релативна истина јер није истина за вас. Сада можете видети да се њихово мишљење о вама, тиче лика који живи у њиховом филму. Онај коме суде, уместо вас је лик који они стварају. У овом тренутку јасно је да вас људи које највише волите заправо не познају, а ни ви њих не познајете. Једина ствар коју знате о њима јесте оно, што верујете у вези са њима. Мислите да добро познајете своје родитеље, брачног друга, своју децу и пријатеље. Истина је да немате појма шта се дешава у њиховом свету - шта они мисле, шта осећају, о чему сањају. Онда долазите до закључка да не знате чак ни себе, јер сте толико дуго глумили, да сте постали мајстор у претварању. Са свешћу о овоме, увиђате колико је бесмислено рећи: "Моја вољена особа ме не разуме. Нико ме не разуме." Наравно да вас не разумеју. Чак ни ви не разумете себе. Ваша личност се непрестано мења, од једног тренутка до другог, у складу са улогом коју играте, у односу са другим ликовима у вашој причи, у складу са начином на који сањате у то време. Код куће, ви имате неку своју одређену личност. На послу ваша личност је потпуно другачија. Са вашим пријатељима се понашате на један начин, а са пријатељицама на други. Али читавог живота сте унапред доносили закључке, да вас други људи познају веома добро и кад они не ураде оно што очекујете, ви то схватате лично.
Сада је лако разумети зашто постоји толико сукоба међу људима. Свет је насељен милијардама сањара који нису свесни да људи живе у сопственом свету, да сањају свој сан. С тачке гледишта главног лика, која је једина тачка гледишта, све се врти око њега. Када споредни ликови кажу нешто што не одговара његовом углу посматрања, он се љути и покушава да одбрани свој положај. Жели да споредни ликови буду онакви какви он хоће да буду, а ако нису такви, он се осећа увређено. Он све доживљава лично. Са свешћу о овоме можете доћи до решења, а оно је веома једноставно и логично: не схватајте ништа лично. Једном када увидите да ништа што они кажу или раде - није због вас, није важно ко о вама шири гласине, ко вас за нешто криви, ко вас одбацује или се не слаже с вашим становиштем. "Трач" не би требало да утиче на вас. Чак се не трудите да браните свој угао посматрања. Шта год људи рекли - не утиче на вас, јер сте отпорни на њихова схватања и емоционални отров. Отпорни сте на грабљивице, на оне који користе трач да повреде остале људе, на оне који желе да искористе друге, како би себе повредили. "Не схватајте ништа лично" - порука је која представља одлично помагало за интеракцију са припадницима ваше врсте, између људи. И то је карта која вас води право у личну слободу, јер више не морате управљати својим животом према мишљењима других особа. То вас истински ослобађа! Можете радити шта год пожелите, знајући да шта год урадите нема никакве везе ни са ким, осим са вама. Ви сте једина особа која треба да брине за причу о вама самима. Свест о томе мења све.
Једном када разумете да сва људска бића живе у свом свету, у сопственом филму, у сну, други споразум је прави здрав разум: Не схватајте ништа лично.
Сваки ум је један свет - Свако има своју истину! (Дон Мигуел Руиз „Пети споразум")

Ту смо да поделимо овај тренутак живота са вама...
Добро нам дошли!