Широм затворених очију - Само срцем се добро види

„U većini europskih jezika naziv za Uskrs potječe iz hebrejskoga, od riječi pesach koja u prijevodu znači prolazak, a odnosi se na prolazak židovskoga naroda kroz pustinju nakon 40 godina, te na blagdan Pashe kojime se slavi taj događaj. Tako se Uskrs u francuskome jeziku naziva Pâques, u talijanskome Pasqua, u španjolskome Pascua, u portugalskome Pessach, u nizozemskome Pasen, u danskome Påske, u ruskome Paskha, u mađarskome Pészah.
Druga skupina jezika porijeklo riječi za blagdan Uskrsa ima u starogrčkome, gdje je naziv ovoga blagdana glasio: μεγάλη ἡμέρα (megálē hēmera), u prijevodu velika noć. U češkome je jeziku iz tog izraza nastala riječ Velikonoce, u poljskome Wielkanoc, u slovačkome izraz Vel`ka noc i u slovenskome Velika noč. Neki su pak jezici ovaj izraz preuzeli kao veliki dan, primjerice makedonski: Велигден, bugarski: Великден i ukrajinski: Великдень.
U trećoj skupini jezika porijeklo riječi koja označava Uskrs prema nekim teorijama nije povezano s Biblijom, već s poganskim blagdanom koji se obilježavao u travnju. Riječ je o slavlju proljeća, posvećenom Eostre, anglosaksonskoj božici proljeća. Mjesec travanj zbog toga se u anglosaksonskoj tradiciji nazivao Eosturmonath (u prijevodu na engleski: Easter-month). Zato u engleskome jeziku danas postoji riječ Easter, a u njemačkome Ostern.
Bez obzira na to kako ćete ga nazvati i gdje ćete ga slaviti, želimo Vam sretan Uskrs i ugodne blagdane!"

Francuski: Joyeuses Pâques!
Engleski: Happy Easter!
Portugalski: Páscoa feliz!
Ruski: Счастливой пасхи! В России в этот день говорят - Христос Воскрес!
Španski: Felices Pascuas!
Japanski: i-suta- omedetou
Nemački: Frohe Ostern!
Poljski: Wesołych Świąt (Wielkanocnych); Szczęśliwej Wielkanocy!
Mađarski: Kellemes húsvéti ünnepeket!
Holandski: Vrolijk Pasen!
Rumunski: Paşte fericit!
Turski: Paskalya bayramınız kutlu olsun
Švedski: Glad Påsk!
Italijanski: Buona Pasqua!
Finski: Hyvää pääsiäistä!                                                                                                         Hebrejski: חג פסחא שמח!
Norveški: God påske!
Slovački: Milostiplné prežitie Veľkonočných sviatkov!
Hrvatski: Sretan Uskrs!
Grčki: Καλό Πάσχα; Kaže se "Hristos anesti", a odogovara sa „Alitia anesti"
Češki: Veselé Velikonoce!
Danski: God påske!
Esperanto: Ĝojan Paskon!
Bonan Paskon!
Slovenački: Vesele velikonočne praznike
Katalonski: Bones Pasqües!
Srpski: Srećan Vaskrs!
Irski: Cáisc Shona Dhuit
Estonski: Häid lihavõttepühi
Hindu: शुभ ईस्टर (Śubh īsṭar)
Tajlandski: สุขสันต์วันอีสเตอร์ (Suk-sənt-wən īs-toer)
Bugarski: Честито Възкресение Христово! Честит Великден! Христос Возкресе!
Brazilski portugalski: feliz Páscoa
Latinski: Pascha felix! Prospera Pascha sit
Islandski: Gleðilega páska
Makedonski: Среќен Велигден; Христос воскресе; Вистина воскресе
Indonežanski: Selamat Paskah
Ukrajinski: З Великодніми святами; Христос воскрес!
Baskijski: Ondo izan Bazko garaian
Bretonski: Pask laouen!

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

„По хришћанском веронауку, од највећих 15 црквених празника седам је посвећено Исусу Христу: Божић, Богојављење, Цвети, Спасовдан, Тројице, Преображење и јесењи Крстовдан, пет Богородици: Мала Госпојина, Ваведење, Сретење, Благовести и Велика Госпојина, два претечи и Куму Божјем Светом Јовану Крститељу: Ивањдан и Усековање и један апостолима: Петровдан" - пише Миле Недељковић у Календару народних обичаја и веровања".

ВАСКРС је изван и изнад свих великих празника, јер се држи за највећи и стога се назива - ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА.

По јевађелском учењу Исус Христ је издахнуо разапет на крст на јеврејски Дан спремања, који хришћани светкују као ВЕЛИКИ ПЕТАК. Тога дана је христ и погребен, захваљујући својим тајним ученицима Јосифу и Никодиму, који су измолили дозволу од Пилата да скину његово његово тело са крста.

ВАСКРС, када се слави васкрсење Христово, највећи је хришћански празник јер се у њему слави сама основа хришћанске вере, на којој почива и нада у васкрснуће.
Вакрс је дан радости вечне, дан када је Христос, безгрешни син Божији и Син Човечији, победио смрт: „Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему."
На дан Ускрса православци у Србији се поздрављају речима: „Христос васкрсе!", на шта се одговара са: „Ваистину васкрсе!"
То су поздрави преузети из српскословенског. Распрострањени су и они преузети из рускословенског, а то су поздрав Христос воскресе и отпозрав Ваистину воскресе. Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други (пасхални понедељак) и трећи дан Ускрса (пасхални уторак). Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно Страсном недељом.

Православци Ускрс прослављају Светом литургијом, а католици Светом мисом.
Васкрс се увек празнује недељом, али се мења датум када се слави. Никада не може да падне пре Благовести ни после Ђурђевдана.
У Белгији, се деци говори како ускршња јаја доносе звона из Рима, па из тог разлога на Велику суботу звона на црквама не звоне, пошто су „отишла у Рим". Норвежани и Данци на Велику суботу у џеповима носе комадиће бесквасног хлеба умотане у белу тканину како би их појели у поноћ, што је обичај који су преузели од Викинга који су са собом носили зимзелене бобице, као симбол живота.
Бугари и Румуни на Велику суботу на прозоре стављају брашно, со, квасац и шарена јаја, од чега се после меси хлеб, на сам дан Ускрса.
У Северној Америци, најпознатији обичај је лов на шарена јаја, која родитељи крију, како би их деца нашла верујући да их им је претходне ноћи ускршњи зец оставио јаја са поклонима. У Аустрији је веома важан празник Зелени четвртак, пред Ускрс, када је обичај да једу зелено поврће и овај дан симболишу јаја офарбана у зелену боју.
У Мексику, у четвртак пред Ускрс, верници иду у седам цркава и у свакој се моле за опрост грехова. На Велики петак симболично обекежавају страдање Христово а суботом организују паљење Јуде, лутке направљење од картона.
За Јевреје, било где у свету, Ускрс је веома важан празник који проводе у кругу породице када се подсећају егзодуса током своје историје и за време празника једу храну која има симболични значај, бесквасни хлеб и јаја.
Католици у многим земљама Усркс дочекују у црквама, у поноћ када се огласе црквена звона, љубе се три пута и празник васкрсења може да почне.
У Русији на дан Ускрса људи са корпама хране одлазе на гробове преминулих рођака где проводе већи део дана једући и тако одајући пошту преминулом.
У земљама Јужне Америке, у многим градовима ускршњи дан се претвори у карневал са музиком и конфетама.
U Srbiji je očuvan niz narodnih običaja i verovanja vezanih za Uskrs. U mnogim krajevima održao se običaj da se svaki čovek kada se na Uskrs probudi, protrlja crveno obojenim jajetom po licu, verujući da će tako bit zdrav i rumen.
U nekim mestima za Uskrs se umivaju vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje, a deci se daje da otpiju gutljaj crvenog vina radi zdravlja.
Jedan lep običaj održao se i u srpskim varošima i na selu, a to je da svaki ukućanin za Uskrs treba da dobije novu obuću i odeću, ili bar nečim da se ponovi.

У Бугарској најстарија жена у породици првим црвено обојеним јајетом помилује по лицу свако дете, за здравље и снагу а људи након мисе бацају шарена јаја на зид цркве.
У Румунији се за Ускрс традиционално набавља нова одећа. У Швајцарској се уз честитање поклања ускршња голубица, "Paloma di Pasquа", колач са сушеним воћем.
У Немачкој се куће декоришу гранама украшеним обојеним јајима, а за најмлађе се у баште скривају корпе с јајима и чоколадним фигурицама. У Француској; пошто се поново чују црквена звона која се нису оглашавала три дана; људи уз грљење и љубљење честитају једни другима, а деца стоје у кругу и у ваздух бацају и хватају шарена јаја.
У Италији се традиционално једе посебна ускршња "Torta di Pasqueta", слани колач с куваним јајима и спанаћем, а у Грчкој ускршња супа од јагњећих изнутрица "Магиритса". Грци са Крфа на Ускрс бацају лонце кроз прозор.
У Мађарској се људи међусобно прскају намирисаном водом а понекад и чистим парфемима.
У Шведској је боја Ускрса жута, а куће се декоришу брезовим гранчицама и украсима од перја. Како у то време још ништа не цвета и грмови по вртовима добијају шарене украсе.
У Шпанији се одржавају процесије у којима учествују мушкарци костимирани у костуре, а на ускршњу мису, на благослов, младићи доносе обичне палмине гранчице, а девојке оне украшене слаткишима.
У Ирској је закопавање харинги ускршња традиција. Закопавањем харинги, које су биле главно јело током поста, означава се његов крај и почетак поновног уживања у месу и месним прерађевинама.
У неким деловима Пољске се на Ускрс људи међусобно поливају водом, а у Финској се, за срећу и здравље, међусобно ударају по леђима свежњем брезових гранчица.
У Аустралији вереници на Ускрс одлазе на оближњи поток или реку да захвате воду којом ће се на дан венчања попрскати за срећу у браку. Овде се на високе дрвене стубове постављају велики венци од зеленила украшени јабукама, поморанџама и разнобојним тракама.
У Холандији је обичај да се дечацима симболично "испраши тур", јер се тако истерује лоше понашање. Овај обичај имају и Шкоти, код којих постоји и изрека "истучен као на Ускрс".
Занимљиву традицију негују и Норвежани, који се на Ускрс посвећују решавању убистава. На телевизији се приказују филмови с детективским темама, часописи објављују крими приче, чак и картони млека имају приче о нерешеним убиствима. Њиховим решавањем се Норвежани забављају на Ускрс.
У Америци је уобичајен "лов" на фарбана јаја. Пријатељи или родбина који заједно славе Ускрс сакрију јаја у кући, дворишту или врту, а деца их затим траже, уверена да их је преко ноћи сакрио ускршњи зека, остављајући успут и слаткише и друге поклоне.
У Полинезији се за Ускрс крсте шкољке за које се верује да су повезане с морским духовима. Шкољке се после обреда враћају у море да ускрсну нови живот.
У Француској се на дан Ускрса, после традиционале мисе и потраге за скривеним јајима по башти, породица окупља око печеног јагњета на празничној трпези, а за сутрадан је обично предвиђен породични излет, док се на југозападу земље у ускршњи понедељак прави џиновски омлет.
Италијани овај празник дочекују уз "коломбу", колач у облику голубице која је симбол добрих вести, а сличан златножути ускршњи колач, који се назива "мона", пече се и у Шпанији, понегде и са јајима која се ређају по површини пре печења.
У Енглеској, на празничном столу се уместо јагњетине углавном служи шунка, док су ускршња јаја и тамо обавезан део празника, а том приликом се организују разне игре како за децу, тако и за одрасле.
Мали Енглези често иду од куће до куће тражећи слаткише.
Такав обичај је нарочито присутан у Финској, где деца на Ускрс, маскирана у старице или вештице, куцају на комшијска врата и добијају бомбоне и чоколаде. Традиција "ускршњих вештица", која се назива Вирпоминен, потиче из древне легенде према којој тролови и вештице излазе између Великог петка и ускршње недеље.
Та се традиција упражњавала и у Шведској пре 100 година, а у скандинавским земљама се верује и да на Ускрс треба устати рано јер се тада може видети како сунце плеше. Жута боја сунца је, иначе, боја којом се украшавају јаја у Норвешкој, Шведској и Данској.
Швајцарци уочи Ускрса украшавају изворе и фонтане, одајући почаст води, која је неопходна за живот, а Ускрс је празник обновљеног живота.
У Пољској наилазимо на сличан симбол: и тамо је вода, као симбол живота, део ускршњих празника, а на ускршњи понедељак пријатељи једни друге поливају водом како би "спрали грехе", па се зато тај дан и назива Смигус Дингус, што значи "мокар понедељак".
Пољаци јаја боје или украшавају ланеним влакнима, док се Руси придржавају традиционалног кувања јаја заједно са љуском од црног лука, која је заслужна за предивну црвеносмеђу боју овог ускршњег симбола.
Руси за ускршњом трпезом уживају у јагњетини на маслацу или печеној шунки, за десерт се сладе куличом - колачем од киселог теста са румом и шафраном, а ту је и пашка, "чизкејк" у облику пирамиде.
И Грци Ускрс дочекују уз јаја и јагњетину, као и "магеирицу" - супу за јагњећом изнутрицом, а сви за столом се потом са три прста "туцају јајима", која су углавном обојена у црвено - симбол Христове крви, уз незаобилазно вино, музику и целодневни плес.
Током Свете недеље, уочи Ускрса који је у Грчкој највећи верски празник у години, Грци као и већина православаца посте и пеку плетенице које називају "цуреки" и које се једу у суботу у поноћ, а у црквама се свакога дана одржавају верске службе.
У Немачкој, традиционална "ускршња ватра" окупља увече родитеље и децу, као симбол сунца, који слави пролеће и крај зимског периода.
Немци имају још један обичај - то је Остербаум, ускршње дрво или жбун украшен обојеним љускама од јаја, као плодовима који симболизују повратак топлоте.
Деца у тој земљи припремају мала гнезда у која, како се верује, зец доноси чоколадна јаја.
Уместо чоколадних јаја, на колумбијском менију за традиционалну ускршњу вечеру налазе се егзотичнији специјалитети, као што је месо игуане, корњаче или кајмана. Колумбијци сатима путују да би провели празник са фамилијом, а рођацима у великим градовима доносе састојке из удаљених провинција за празнични оброк који заједно припремају.
На Бермудама се, пак, на Велики петак пуштају ручно израђени паприни змајеви, као симбол Христовог успећа, једе се торта од бакалара и топло пециво украшено крстом. А у Чешкој Републици се ускршњи понедељак обележава необичним обичајем - дечаци везују девојчице око ногу плетеницама од врбиног прућа, што је симбол здравља, младости и снаге, а уједно показује колико је која девојчица популарна - што више плетеница, то боље!

Боја Ускрса је црвена, симболизује невино проливену Исусову крв, и обичај у Србији је да се прво јаје фарба црвеном бојом. Ово јаје се назива „чуваркућа", чува се целе године и како му само име каже, чува кућу и укућане. Чуваркући се приписују магијске моћи, тера зле силе и демоне од куће и укућана.
Разговараћемо и о Великом петку, Великој суботи и Васкрсу.
Причаћемо о Васкршњим јајима.

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет.
Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."