Широм затворених очију - Само срцем се добро види

За емисију "Круг двестадвојком - у Галерији 202", у којој ми је био саговорник Момо Капор, својевремено сам добио Награду за водитељство Радио Телевизије Србије.
Прочитајте део тог разговора:

"... Момо, срећан ти рођендан!"
МОМО: "(СМЕЈЕ СЕ !)... Да, да... да !.. Данас је мени рођендан. Отворио сам јутрос радио: "Догодило се на данашњи дан" !.. Нема ме !..
А на данашњи дан ја сам се, пре шесдесет једну годину, родио у лепом и несрећном граду Сарајеву и тамо је почела та моја прича.
(ЗАСТАЈЕ ДА УПАЛИ ЦИГАРУ)... преко овог краја у коме сада разговарамо, преко Неимара, преко Њујорка... Париза... свега што ми је требало да обавим, да бих дошао до неких једноставности...
... Да после читавог света, успеха и наравно неуспеха, који су драгоценији од успеха, схватим лепоту свежња ротквица на Каленића пијаци... и младог лука који хрска под зубима. "
ЛУКА:
"Ово је "Галерија 202", у "Кругу двестадвојком", у осми дан априла, лета Господњег деведесет осмог, на крају двадесетог века, уз госта а и домаћина Мому Капора.
(ЗАМИСЛИО СЕ !)... Можда је ово време када би требало подвући линију... сабрати... Имао сам заиста... много више среће него што сам заслужио...што каже један песник: " Неки нису видели ни море!" (СМЕЈЕ СЕ !), а ја сам се у њему чак и купао...
Али, у овом занату, у коме ја живим и којим се бавим, и у твојој емисији, у којој са радошћу учествујем, желећи да кажем слушаоцима који можда слушају, а можда и не, можда улазе у град... И, кад год сам улазио у Београд ја сам најпре тражио "Двеста два", на... ("Скали...", ДОДАЈЕМ ЈА)... на скали радио-апарата у колима, јер то је био увек глас који је имао боју Београда...
... А ја сам улазио с великим узбуђењем некада у Дубровник или још са већим у Њујорк, у све те звукове... То ви људи са Радија боље знате... ... То је било једно узбуђење које ме тресло... Онда ме напустило... Мене више свет не интересује...
Али, када улазим у Београд и чујем "Двеста два", тај мазни београдски тон, акценат, дужине; јер ја сам писац који се бави речима; и осећам да сам кући... и почиње да ме тресе једно велико узбуђење...
И, ево сад имам прилику да... говорим за, после много година, за "Двеста двојку" и за тај "Круг" и исто узбуђење постоји... То је лепота Радија који никада неће бити заборављен или побеђен Телевизијом...
Мој покојни пријатељ Зуко Џумхур је говорио: " Могу да измисле разна чуда, мислећи на електронска чуда (ЧУЈЕ СЕ МОЈ КАШАЉ!.. МОМО НА ТРЕНУТАК ЗАСТАЈЕ У ПРИЧИ!)... али увек ће, ма шта измислили, бити потребни људи који умеју да причају шта им се догодило и да цртају једном линијом... То је Радио !.. "

ЛУКА: "Момо, срећан Ти рођендан... Још једном !"
МОМО: "Хвала !"

Међународни дан Рома се обележава у 8-ми дан априла у знак сећања на Први међународни конгрес Рома одржан 1971. године у Лондону. На овом конгресу учествовали су представници Рома из: Чехословачке, Немачке, Велике Британије, Југославије, Финске, Француске, Норвешке, Мађарске, Ирске и Шпаније. Тема Конгреса: социјална питања Рома, ромски језик, ромска култура, образовање и ратни злочини почињени над припадницима ромске популације у Другом светском рату.
Усвојене су одлуке о ромској застави, химни ''Ђелем, ђелем'' ; на ромском: Ишао сам, ишао; као и име етничке заједнице и језика, Ром и ромски језик. Ромска застава је плаво зелена двобојка, са црвеним точком у средини, симболом напретка и покрета али и миграције Рома током историје.

Gelem, gelem, lungone dromensa
Maladilem bakhtale Romensa.
A Romale katar tumen aven,
E tsarensa bahktale dromensa?
A Romale, A Chavale.
Vi man sas ek bari familiya, Murdadas la e kali legiya.
Aven mansa sa lumniake Roma,
Kai putaile e romane droma.
Ake vriama, usti Rom akana,
Men khutasa misto kai kerasa.
A Romale, A Chavale.

Ђелем, ђелем

Идем, идем на далеки пут
И упознајем срећне Роме.
О Роми одакле сте,
Са шатором покрај срећних путева?
О Роми, О народе ромски.
Имао сам некада велику породицу,
Али Црне легије су их убиле.
Пођите са мном Роми из целога света
За Роме су путеви отворени.
Сада је време, устаните Роми сви,
Дићи ћемо се високо ако се потрудимо
О Роми, О народе ромски.

Жарко Јовановић, композитор ромског порекла, је са тамбурашем Милошем (презимена се не сећа) 1949. у Радио Београду написао текст о понижењима које су Роми преживели током Другог светског рата и додао му традиционалну мелодију.
Текст описује прогоне, убиства и одвођења у концентрационе логоре односно геноцид над Ромима од стране СС дивизија „Ханџар" и „Кама" и Гестапоа у НДХ, што описују тзв. „Црне легије".
Текст се заснива на песми која била веома омиљена шездесетих година 20. века међу српским Ромима и вероватно потиче из Румуније. Мелодија је преузета од једне љубавне песме српских Рома, која је постала позната захваљујући филму „Скупљачи перја" редитеља Александра Петровића, у којем ју је извела српска певачица и глумица, Оливера Катарина. Према другој верзији, забележио ју је Бугарин Милан Ајвазов, рођен 1922. године у Пловдиву, онако како ју је чуо од свог деде. Мелодије и наслова се сећао, али је текст песме заборавио.
Иначе, ову композицију је преуредио Шабан Бајрамовић начинивши сопствену песму и сингл.

МИРОСЛАВ МИКА АНТИЋ
Јоца
„Јеси л чуо
да ће сутра падати динари с неба?"
„Нисам".
„А је л верујеш
да има тица што доноси колаче?"
„Нисам".
„Јеси л чуо
да има негде да је стално лето?"
„Нисам".
„А је л верујеш
да у радију живе мали људи?"
„Не верујем".
„Марш одавде из нашег сокака
кад не умеш да сањаш.
Да те покрљам напола - као лебац.
Ето!"
Влајко
Увек кад се играмо,
мени кажу: бићеш коњ
и ја, шта ћу - морам.
И још неки буду коњи,
а остали седну нам на леђа,
па се тако тркамо.
Ми, који смо коњи,
док трчимо до циља
у коње се претворимо, мајке ми.
И срце нам коњско.
И очи нам коњске.
И мозак нам коњски.
И могу ти рећи: кад си коњ
уопште ти није важно да будеш баш први.
То је увек важно само оном
што те јаше.

Не заборављамо ни на Јевтушенка. "Истакнути совјетски песник Јевгениј Јевтушенко преминуо је у САД у 85. години живота.
Према његовој жељи, он ће бити сахрањен у близини Москве.
Јевтушенко, који је био је познат и као редитељ, сценариста и глумац, номинован је за Нобелову награду 1963. године.
Како наводи Ројтерс, највише се истакао током кратког литерарног периода "одмрзавања" под Никитом Хрушчовим, али је често имао противречан однос са комунистичким властима.
У једној од најпознатјих песама, "Стаљинови наследници" из 1961. писао је да је упркос Стаљиновој смрти, његово наслеђе наставља да живи.
Исте године, Јевтушенко је објавио и песму о масакру над Јеврејима који су починили нацисти у Кијеву. Песма представља критику онога што је он видео као совјетски антисемитизам.
У САД је живео од 1991. године.

Препоручујем Вам изложбу „Слободно зидарство" и концерт „У потрази за светлошћу 1717-2017", на којем ћете чути дела Моцарта и Димитрија О. Големовића.
Извођачи Краљевски гудачи Светог Ђорђа и камерни хор; Милош Драгић, чембало/оргуље; солисти: Ана Станковић, сопран, Драгана Поповић, мецосопран, Љубомир Поповић, тенор, Васа Стајкић, баритон. Диригент Милица Радивојевић. Задужбина Илије М. Коларца, 8. април 2017-те у 19 часова и 30 минута.

Славко Николић, тенор и Милица Поповић, мецосопран; наше колеге из Хора РТС; достојни су препоруке.
Милица и Славко нам, захваљујући Министарству одбране Републике Србије, у Задужбини Илије М. Коларца, 10. априла у 20 часова, приређују концерт „Песме које су освојиле свет."
Слушаћете их уз Музички ансамбл МО „Станислав Бинички". На програму су најлепше наполитанске, шпанске, руске, грчке и француске песме и дуети. Диригент Павле Медаковић. Водитељ: Др Александра Паладин.

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет.
Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."