Широм затворених очију

Запитаћемо се зашто једна радња, која је стара много деценија, никада не може да се такмичи са индустријским тржиштем? Зато што је у њој све аутентично и ручно израђено. У старим занатским радњама негује се и лични однос са муштеријама који се умногоме разликује од оног у продавницама или хипермаркетима. У ери модернизације све је мање људи који се баве старим занатима, тако да је све мање мајстора који су наставили израду и поправку предмета старим традиционалним начином. Иако потреба за овим занимањима није престала, све је теже пронаћи мајстора попут ковача или сајџије, а и уметничких, старих заната је све мање. Ипак, остало је оних који се баве обликовањем племенитих метала, камена, дрвета, текстила, стакла и других материјала, при чијој изради долази до изражаја лични укус и вештина произвођача, занатлије.
У сваком случају, поставља се питање због чега радње које нуде знатно већи квалитет од тржишног, и уникатност која је незамењива, уопште изумиру или се затварају. Ово је прича о старим занатима - подсећањима на квалитетнију производњу и услугу. Ви нам можете рећи сопствена искуства јер сте, свакако, имали прилике барем једном да одете до обућара, сајџије, старе пекаре, кројача... Како вам је тамо било? 0640202200 по цени обичне поруке. Пронађите нас на Фејсбуку и Твитеру.

Водитељ: Петар Протић