Широм затворених очију - Само срцем се добро види

У ноћи која је пред нама дружићемо се уз ватромет предивних разговора и музике и теме: Дијана, Трешња или традиција ханамија, Јабука, Дух, Сузе, Смех.
Остале нека буду мала велика тајна.

Дијана је кћи Јупитера и Латоне, сестра близнакиња са Аполоном. Дијана је богиња лова код Римљана и Латина, уопште.
По легенди, наредивши јој да се никад не уда, отац јој је дао стреле и нимфе као пратиље и начинио је краљицом шума.
Дијана је била римска богиња плодности и заштитница породиља, а будући да се од давнина веровало да Месец повољно делује на рађање, Дијана је постала и богиња Месеца, а затим и заштитница ловаца, шума и шумске дивљачи. Према миту, Дијана се родила после тешких порођајних мука, па се због тога заветовала на вечно девичанство, што ју је подстакло да буде благонаклона према женама које рађају. Пандан је богињи Артемиди у старој Грчкој.
Дијана је била вечита девица богиња лова, повезана с дивљим животињама и шумама. Касније је постала богиња Месеца, истиснувши богињу Луну, и била је симбол чедности.
Дијана се обично на сликама приказује са јеленом. То је због тога што је била заштитница лова, а и зато што се причало да је једног човека, који је видео како се купа, претворила у јелена.
Дијана је остала важан лик у неким савременим митологијама. Код масона сматра се симболом имагинације, осећајности и креативног лудила песника и уметника. Они који верују да су преисторијски људи живели у матријархату сматрају да је Дијана била мајка богиња која је слављена у то време, а још увек је обожавају жене које припадају култу „Дијаничких чаробница".
(Wikipedia)

Милорад Павић нам је оставио поруку: „Поступци у људском животу су попут јела, а мисли и осећања као зачини. Неће добро проћи онај ко посоли трешње или сирћетом залије колач.", а Пабло Неруда: „Желим да радим са тобом оно што пролеће ради са трешњама.", а наш народ каже: „Неће крушка испод трешње."
Посматрање цветања трешње - ханами, више је од обичаја за Јапанце који сваке године са нестрпљењем очекују овај догађај који најављује долазак пролећа. Сваке године, међутим, ова светковина - током које се људи окупљају испод дрвета трешње да би уживали у лепоти и мирису бледо ружичастих пупољака, узрок је тензија између Јужне Кореје и Јапана. Наиме, обе земље тврде да су колевка трешње чије је ефемерно цветање део традиционалне иконографије североисточне Азије.
Уље на ватру је долио Хе Зонгру, председник кинеске федерације узгајивача трешње, пренео је Дејли мејл, објавивши: „Ми Кинези дужни смо да ширимо историјску истину желећи да укажемо на бројне историјске документе у којима је доказано да је обичај посматрања цветања трешње потекао из Кине".
Зонгру је подсетио на јапанску студију по којој се трешња проширила Кином са Хималаја, те да је у Јапан стигла тек хиљаду година касније, у време кинеске династије Танг.
(Са сајта: www.rts.rs)

Јабука је краљица воћа, еликсир здравља, симбол искушења, забрањено, рајско, митско али и воће знања. Она је и симбол бесмртности.
Адам и Ева су због ње протерани из рајског врта.
Ерис, грчка богиња свађе, бацила је златну воћку међу сватове Пелеја и Тетиде, са натписом Kalliste (грчки: најлепшој) што је изазвало свађу богиња: Хере, Атине и Афродите. Парис је морао да пресуди којој ће ова воћка да припадне. Пошто му је Атина обећала најлепшу жену на свету њој је доделио ову воћку, што је посредно довело до Тројанског рата због отмице Јелене, жене спартанског краља Менелаја.
Виљем Тел, стрелац, одбија покорност властодршцу и за казну мора да погоди јабуку на глави свога сина или би био погубљен. Погодио је јабуку и убио властодршца.
Дан ове воћке први пут је обележен у Лондону 1990-те године.
Она је прва воћка коју је човек култивисао. Александар Велики ју је донео у Европу.
Узречица из старог Рима: „Од јајета све до јабуке" речито говори да дан ваља започети јајетом, а завршити са овом воћком. Мада, многи кажу да је не ваља јести увече.
ИМЕНА ЈАБУКА КОЈА ЈЕ ПРИКУПИО МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ:
Адамовчица, Бабљача, Банбаница, Бартоловка, Бедрица, Белица, Биковина, Блатњача, Богица, Богичица, Боланчица, Божићница, Брашњавка, Брутица, Будимка, Бутовница, Цепика, Циганчица, Црвеника, Цунавка, Чавољак, Цењача, Дрњача, Дугача, Дивљача, Горјаника, Госпојињара, Гроздика, Илифанка, Илињача, Иванчица, Ивица, Јечменица, Јарменка, Јесенка, Јешовка, Јовача, Киселица, Колачара, Косовка, Кожара, Краљева јабука, Крастача, Кресница, Кутурача, Лесица, леденица, Лисица, Мађарица, Мандофија, Магдаленка, Маслинача, Медица, Медмешица, Медуника, Мирисавка, Округлица, Оровача, Обчарка, Пеленка, Петровача, Пљуца, Погачица, Прлабоке, Прутовача, Пшеничница, Ружмаринка, Самониклица, Слаткача, Стрекиња, Шареника, Тањирача, Туркиња, Тврдокожница, Видовача, Воденика, Зеленика, Зобеника, Зуквара, Жетвеника, Жутљика...

Једном сам чуо: „Колико ли је само потребно духа, да човек никада не испадне смешан." али и: „Оно у што човек верује и у што сумња, једнако је значајно за снагу његовог духа."
„Блажени сиромашни духом." Блаженство није у томе да је човек лишен духа, па чак ни у томе да га се лиши, већ у томе да не осећа да га нема.
(Бергсон)

„Благо оном ко суза има. У тога срце умрло није." (Алекса Шантић)
„За туђом несрећом се сузе брже осуше." (Латинска пословица)
„Сви идеали света не вреде сузе једног детета." ( Фјодор Достојевски )
„Сузе понекад имају вредност говора." (Латинска пословица)
„Када ти је тешко, плачи али нека твоје сузе не теку по земљи - могле би је упрљати." (Афричка пословица)
„Старе ране не треба оплакивати свежим сузама." (Еурипид)

Смејте се јер живот је леп и има толико ствари због којих се не треба смејати.
„Risu inepto res ineptior nulla est." Нема неукусније ствари од неумесног осмеха.               (Латинска изрека)
„Ништа тако моћно, тако снажно, не открива човекову нарав као смех."
(Гете)

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И, видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет, добијен са руске стране (а овде само посрбљен и пренесен).
Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција : НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."