недеља, 27. нов 2016, 01:00
Широм затворених очију - Отисак душе
Вечерас је умро неко, мени драг. Али ово није његова последња ноћ. Умирао је и раније. И увек би се будио изнова.
Признајем, мање жив, али је дисао и мрдао у тактовима које диктира његов пакао.
Први пут је умро када је имао 5 година. Када је отац ударио мајку. Дуго је седео у сопственом мраку не могавши да мрдне зубе из усана. Умро је део њега. Кажу, угушио га бес.
Касније је умро због таблице множења. Није могао да научи. Отац му је стајао над главом и претио руком. Сведоци кажу, за смрт је крив страх.
Трећи пут је умро не знајући да преживи јединицу из географије, коју је прећутао код куће. Кажу, убила га лаж.
А онда и низ других малих умирања, због неразумевања, добијања, остављања, губљења, тражења, падова, прескакања...
Прошли пут је умро јер је изгубио себе. У трену је, уз горак укус на корену језика, помислио да ни сам не зна ко је. Тешка мисао. Поготово ако дође изненада. Постао је ништа. А мислио је да ће бити све. Прича се, убила га лењост.
Вечерас је умро јер је престао да пише. Видео сам, загрцнуо се нагомиланим речима. Кажем- убило га је ћутање.
Нису све смрти кад престанеш да дишеш. (Марина Стојанов)
Ту смо, да поделимо овај тренутак живота...
Добро нам дошли!
Јелена Дејковић, Роберт Денић, Душица Мијатовић
Први пут је умро када је имао 5 година. Када је отац ударио мајку. Дуго је седео у сопственом мраку не могавши да мрдне зубе из усана. Умро је део њега. Кажу, угушио га бес.
Касније је умро због таблице множења. Није могао да научи. Отац му је стајао над главом и претио руком. Сведоци кажу, за смрт је крив страх.
Трећи пут је умро не знајући да преживи јединицу из географије, коју је прећутао код куће. Кажу, убила га лаж.
А онда и низ других малих умирања, због неразумевања, добијања, остављања, губљења, тражења, падова, прескакања...
Прошли пут је умро јер је изгубио себе. У трену је, уз горак укус на корену језика, помислио да ни сам не зна ко је. Тешка мисао. Поготово ако дође изненада. Постао је ништа. А мислио је да ће бити све. Прича се, убила га лењост.
Вечерас је умро јер је престао да пише. Видео сам, загрцнуо се нагомиланим речима. Кажем- убило га је ћутање.
Нису све смрти кад престанеш да дишеш. (Марина Стојанов)
Ту смо, да поделимо овај тренутак живота...
Добро нам дошли!
Јелена Дејковић, Роберт Денић, Душица Мијатовић
Коментари