четвртак, 27. окт 2016, 00:00

Широм затворених очију - Само срцем се добро види

Запамтио сам да сам једном негде прочитао да је моћ заводљива чаробница и да нам увек нуди привлачност својих дражи, да је слатка и да је жеља која се повећава навиком.

„Жудња за моћи нема корен у снази, него у слабости."
(Ерих Фром)
О невери:
У Душановом Законику пише: „За неверу, за сваку кривицу, брат за брата, и отац за сина, рођак за рођака; који су одељени у својим кућама од оног који није скривио, ти да не плате ништа, осим онога који је скривио, његова и кућа да плати."
„У љубав невера готово увек брже корача од неповерења."
(Ла Рошфуко)
Знам да ми је једном један мудар старац, у храму на рајском острву Пинанг, у Индијском океану, на северу Малезије, рекао: „Не веруј ником ко ставља руку на срце када жели да те увери."
Вашингтон је о поверењу рекао: „Буди љубазан са свима али интиман само са неколицином, а и њих добро испробај пре него што им поклониш поверење."

Судбина нам даје родитеље, а пријатеље бирамо сами. О њој углавном не говоре они којима је добро, а Шилер каже :"Звезде твоје судбине, налазе се у твојим грудима.", а Сенека: „Судбина води оне који хоће, а вуче оне који неће."

„Уживање је акорд хармоније или мелодије који настаје из удруживања душе и тела."
„Из превелике сласти рађа се бол. Та и око плаче када се слатком смејемо."
(Фридрих Рикерт)
Хомер је био старогрчки песник, аутор епова Илијаде и Одисеје.
О њему, као личности ништа поуздано није познато. Легенде говоре да је био слепи песник који је рецитовао своје песме у великој владаревој дворани свирајући лиру.
Неки и сумњају да су И и О његова дела. „Хомер је океан и небо свеколике поезије и све лепоте. Он није човек, он је бог и храм хероја."
(Леопарди)
Нема тога међу нама ко није имао свога учитеља.
Толстој: „Ако учитељ воли само посао, он је добар учитељ. Ако учитељ воли ученика као отац или мајка, он је бољи од оног учитеља који је прочитао све књиге али не воли посао, ни ђаке.
Кад учитељ сједини љубав према послу и према ученицима - он је савршен учитељ."
(Толстој)
Хераклит нам је давно поручио : „Ако је неко врло честит, он мени вреди колико хиљаду других.", а народна пословица каже да човек све даје за образ, а образ ни за шта.

Увек чезнемо за оним што је забрањено, а желимо што нам се ускраћује.
(Овидије)

Пред нама је велика Слава - Свети Лука.
Свети Еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично знађаше египатски и грчки језик.
У време делатности Господа Исуса на земљи Лука дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше божанско семе спасоносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед.

У последње дане земаљског живота Спаситељевог, када Божански Пастир би ударен и овце се Његове од страха разбегоше, свети Лука се налажаше у Јерусалиму, тугујући и плачући за Господом својим, који благоволи добровољно пострадати за спасење наше. Али се његова жалост убрзо окрену на радост: јер васкрсли Господ, у сами дан Васкрсења Свог јави се њему када је с Клеопом ишао у Емаус, и вечном радошћу испуни срце његово, о чему он сам подробно говори у Еванђељу свом (Лк. 24, 13-35).

Светом Луки беше осамдесет четири година, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (= Теби) Беотијској. Чесно тело његово би погребено у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине четвртога века, када бише пренесене у Цариград, у време цара Констанција, сина Константиновог.

Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама.

Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно почитују свете иконе. Амин.

Текст преузет из књиге:
Преподобни Јустин Ћелијски, "ЖИТИЈА СВЕТИХ"

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет, добијен са руске стране (а овде само посрбљен и пренесен).
Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕНА ОГЊЕНОВИЋ ТРКУЉА.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."