Широм затворених очију - Отисак душе

Проматрање реалности нам помаже да схватимо да су то само различити погледи на исте ствари, а поуздан критеријум је наше животно искуство. Када научимо да анализирамо из различитих углова, схватићемо да је било која позиција непоуздана, да је то само тачка гледишта.
Неприхватање ставова других људи код нас изазива негативне емоције, али ако се погледа са друге стране, покушај да се нешто докаже - то је рефлексија онога што не прихватамо код себе.
Сваки човек од рођења поседује способност да мисли и учи, свако се рађа да би добио своје сопствено животно искуство: научио да воли, да самостално мисли, да створи свој сопствени свет, никоме ништа да не доказује, ништа да не одбацује, прихвата гледишта других људи таквим какви јесу (што не мора да значи да је сагласан са њима).
Прихватање значи дати право другом човеку да буде такав какав јесте. Признавајући да је постојећа реалност таква каква јесте, добијамо могућност да ступимо у контакт са њом и делујемо на њу. 
Никада никоме ништа не доказујте, јер је губитак енергије једноставно огроман: тада гасимо себе, гасимо друге људе, гасимо ресурсе ситуација и целу нашу стварност. Трошимо психичку енергију на разговор и проблеме који су ван оквира наше моћи, трошимо енергију на оно што не можемо да променимо: покушавамо да васпитавамо друге, да манипулишемо њима, уместо да се бавимо својим послом.
Најбољи начин да нешто докажемо: то је наш сопствени живот у хармонији унутрашњег и спољашњег света са радосним и захвалним прихватањем свега. Источна филозофија назива овај процес "делање у неделању" што заправо значи дозволити да је све могуће и никоме ништа не доказивати. (извор: aum.news)

Ту смо, да поделимо овај тренутак живота...
Добро нам дошли!
Јелена Дејковић, Роберт Денић, Душица Мијатовић