понедељак, 19. сеп 2016, 01:00
Широм затворених очију - Отисак душе
“Кад би Бог на тренутак заборавио да сам марионета и даровао ми још нешто мало живота, искористио бих ово време најбоље како знам. Вероватно не бих рекао све о чему размишљам, али сасвим сигурно бих поразмислио о свему што кажем. Ценио бих ствари према њиховом значењу, а не према њиховој вредности.
Кад би ми Бог даровао мрвицу живота, обукао бих се једноставно, окренуо се ка Сунцу, откривајући не само своје тело, већ и своју душу. Уверавао бих људе, како се варају, кад мисле да се у старости није могуће заљубити... Не знају да старе баш зато што избегавају љубав!
Старијим особама бих казао да смрт не долази заједно са старошћу, већ с напуштеношћу.
Толико ствари бих научио од вас, људи...
Научио сам да сви желе живети на врху планине, заборављајући да се истинска срећа скрива у самом начину пењања на врх.
Научио сам да кад новорођено дете ухвати својом малом ручицом очев прст, држи га заувек.
Научио сам да човек има право да гледа на другога одозго, само онда кад хоће да му помогне, да би се подигао...
... Толико је ствари што сам од вас могао да научим, али у стварности немам баш пуно од тога, јер кад ме полегну у гроб, то ћу заборавити.
Говори увек шта осећаш, а чини што мислиш!
Кад бих знао да те данас последњи пут видим поспану, снажно бих те загрлио и молио се Богу да ми дозволи да будем твој анђео чувар. Кад бих знао да су то последњи минути што те видим, рекао бих ти 'волим те' и не бих глупо претпостављао да то знаш.
Увек има некакво сутра, и живот нам даје могућност учинити добро дело, али данас све што ми остаје - хтео бих ти рећи да те веома волим. Сутра никоме није гарантовано - нити младима, нити старима. Можда данас последњи пут видиш оне које волиш. Зато немој бити неодлучан, учини то данас, јер ако се покаже да сутрашњи дан не дочекаш, жалићеш за даном у којем ти је недостајало време за један осмех, за један пољубац, да си био презаузет да би им пренео последње жеље.
Буди стално близу оних које волиш, говори им на глас како их требаш, како их љубиш, и буди према њима добар; нађи времена и реци им 'жао ми је', 'опрости', 'молим те', 'хвала' и све остале речи љубави које познајеш.
Нико неће памтити твоје скривене мисли!
Зато моли Бога за снагу и мудрост да би их могао изразити. Покажи својим пријатељима и ближњима колико су ти потребни! "
(Габријел Гарсија Маркес „Посвећено писмо" које је послао својим пријатељима када је сазнао да болује од рака)
Ту смо, да поделимо овај тренутак живота...
Добро нам дошли!
Јелена Дејковић, Роберт Денић, Душица Мијатовић
Коментари