четвртак, 07. јул 2016, 00:00
Широм затворених очију - Само срцем се добро види
Веровали или не још 3. јула 321. године Римски цар Константин прогласио је недељу даном одмора и верских обреда.
Својевремено, на конкурсу америчке Фондације „Expirience" сам освојио три прве Награде за 3 приче из Србије. Једна је била насловљена са „Срби су први видели ванземаљце, Тесла је био Венеријанац."
Ево и дела из те приче :
Margaret Storm u svojoj knjizi "Povratak goluba", fascinirana Teslinim karakterom kaže da Tesla nije bio biće sa Zemlje. Ona kaže i da se svemirski brod poreklom sa Venere spustio u ponoć između 9. i 10. jula 1856. godine u Smiljanu, kojom prilikom je rođeno muško dete i dato svešteniku Milutinu i majci Đuki Tesli na čuvanje, prema unapred aranžiranom planu.
Dok je bio u Kolorado Springsu, 1899. godine, naučni žurnali su otkrili da je Tesla prisluškivao komunikaciju vanzemaljskih bića, koja su tajno kontrolisala čovečanstvo i polako pripremala ljude za konačno osvajanje i dominaciju.
Tesla je o ovome govorio u poverenju sa svojim mecenama, kao što su pukovnik Džon Džejkob Astor, vlasnik hotela "Waldorf Astoria" i elaborirao ovu temu u članku "Razgovor sa planetama" u listu "Colliers Weekly" (mart 1901.).
Artur Metjuz, čiji je otac bio laboratorijski pomoćnik fizičara Lorda Kelvina, radio je kao Teslin pomoćnik i nastavio posle njegove smrti 1943. On je rekao ono što većina ljudi nije znala - da je Tesla imao dva ogromna proizvodna predajnika izgrađena u Kanadi.
Metjuz je naveo u svojoj knjizi "Zid svetlosti" da je Teslaskop uređaj koji je Tesla izumeo da komunicira sa bićima na drugim planetama. On kaže da Teslaskop radi kao kosmički emiter zraka, i da je bio korišćen u prvim danima takozvane "Moderne NLO ere."
Милован Данојлић, књижевник, академик рођен је у трећи дан јула 1937. године.
О себи пише овако: „Evo mojih pesama. Tu negde sam i ja. Pa opet, trebalo bi da još što god kažem i o sebi, i o pesmama. Rođen sam 3. jula 1937. godine u selu Ivanovcima, u Šumadiji. Osnovnu školu sam završio u tome selu, a nižu gimnaziju u jednoj varošici udaljenoj sedam kilometara od moje kuće. Četiri godine sam, svakodnevno, prevaljivao pešice po četrnaest kilometara. Po snegu, po blatu, po kiši i po suncu, u rana jutra i kasna popodneva, mi, seljačići-nižegimnazijalci, vukli smo se, u koloni, tim putom, dosađivali, se, igrali, krali orahe i šljive i - čitali. Čitali smo tako, u hodu. Čini mi se da sam tih godina napisao i prvu pesmu."
После завршених студија француског језика и књижевности на Београдском универзитету, Данојлић је живео и радио у Лондону, Чикагу, Њујорку, Поатјеу и Паризу, где се зауставио 1984. године.
Добитник је готово свих значајних књижевних награда код нас.
Да ли сте се понекад питали на колико језика знате да кажете СЛАДОЛЕД:
Azerbejdžanski dondurma
Albanski akullore
Amharski አይስ ክሪም āyisi kirīmi
Baskijski izozkiak
Beloruski марозіва
Bengalski আইসক্রীম
Bugarski сладолед
Velški hufen iâ
Vijetnamski kem
Galicijski sorbete
Gruzijski ნაყინი ( nagini )
Grčki παγωτό
Gudžarati આઈસ્ક્રીમ
Danski is
Engleski ice cream
Esperanto glaciaĵo
Indonežanski es krim
Irski uachtar reoite
Islandski is
Italijanski gelato
Japanski アイスクリーム aisukurimu
Jermenski պաղպաղակ paghpaghak
Jidiš ayzkrem
Kazaški балмұздақ
Katalonski gelat
Kineski /tradicionalni/ 冰淇淋 Bīngqílín
Latinski glacies crepito
Mađarski fagylalt
Makedonski сладолед
Nemački Eis
Norveški iskrem
Poljski lody
Portugalski sorvete
Rumunski înghețată
Ruski мороженое
Slovački zmrzlina
Turski dondurma
Francuski crème glacée
Havajski hau kalima
Hindi आइसक्रीम aaisakreem
Holandski roomijs
Švedski glass
Škotski galski reòiteag
Španski helado
Hebrejski גלידה
Persijski بستنی
Arapskiأيس كريم'ays karim
Мој пријатељ Милијан Стојанић, данас градоначелник Косјерића, испред породичне куће у селу Стојићи, 14. августа 2002. године је обележио четврт века стваралаштва.
Овом пригодом је уз помоћ врсних мајстора кулинарства, његових пријатеља, приредио српски сто са 300 националних јела.
Милијан је Витез кулинарства, кулинарски Шампион Европе, Балкана и некадашње Југославије, који је на 213 такмичења ПОБЕДИО 211 пута.
Почасни је доктор гастро наука Европске Уније. Награђиван је бројним наградама, међу њима и Златном дипломом Удружења проналазача „Никола Тесла" и наградом за животно дело у области хране.
За њим су и значајне творевине, нова српска јела и 216 патената зачинских смеша за месну индустрију и домаћинство.
Пријатељујем и са Љубивојем Ршумовићем, књижевником, уредником Телевизије Београд и "Књижевних новина", управником Позоришта "Бошко Буха" у Београду, председником Културно-просветне заједнице Србије, а имао сам част да се сретнем и разговарам и са Мехмедом Мешом Селимовићем, књижевником, академиком.
Говорићемо у овој ноћи и о Фриди Кало Калдерон, мексичкој сликарки, Ингмару Бергману, шведском позоришном, филмском и радио-ТВ редитељу, добитнику "Оскар"-а, Антону Павловичу Чехову.
Како свет обележава Шекспира чућете: Sonnet 66 by William Shakespeare - Read by Sir John Gielgud, а исти сонет изговорићу Вам и ја.
Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.
Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!
„Само срцем се добро види!" (Егзипери)
Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.
Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0 202 200
Мејл: program202@gmail.com
Избор музике и продукција: Нена Огњеновић Тркуља
Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .:
Коментари