четвртак, 05. мај 2016, 00:00

Широм затворених очију - Само срцем се добро види

Пред нама је Ђурђевдан, једна од највећих слава у нас, а уочи њега, у Светлој недељи, Јадранка Стојаковић и Зоран Рамбосек, двоје мојих дивних пријатеља, су се винули међу звезде, у небеска пространства.

Јадранка, кантауторка, је каријеру започела у Сарајеву, а њен први соло наступ био је 1973. године на Омладинском фестивалу у Суботици са песмом "Ти не знаш где живи он" који је и њен први објављен сингл, и то за РТС.
Често је певала пратеће вокале, као и 1981. на Евровизији када се за Југославију такмичио Сеад Мемић Вајта.
Радила је и примењену музику за телевизију, а написала је и уводну тему 14. Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године. Од 1988. живела је у Јапану, до повратка у БиХ 2012. године.
Међу њеним најпознатијим песмама су "Све смо могли ми", "Што те нема" и "Има нека тајна веза".

Довољно би било да је Зоран Рамбосек остао познат као аутор песме „Деца су украс света" али неуморном ствараоцу то није било довољно већ је са Љубивојем Ршумовићем створио и „Песму о вуку и овци", „Бабарогу", „Десет љутих гусара", „Мамине мазе"...
За свој креативни допринос звуку многих емисија Радио-Београда, добио је више признања. Тон мајстора Зорана Рамбосека колеге ће памтити и по изузетној надарености, осећају за тон и апсолутном слуху и тонској боји, коју је дао многим емисијама Радио-Београда.
Син познатог уметника Бепа Рамбосека, остаће запамћен и по дуету са својим сином Бојаном, а генерације деце одрастале су са песмама, „Цица из Грица" „Вук са овцом нешто има", које је Рамбосек компоновао или певао. Ђурђевдан је хришћански и народни празник који се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа. Прослављају га и католици и православци, свако по свом календару, као Дан Светог Георгија.
По броју свечара, Ђурђевдан је на другом месту у Србији, после Никољдана.
Код Срба је он попримио и неке друге особине, мешајући се са предхришћанским култовима Балкана, па се зато и празник Светог Георгија код Срба не слави исто као у другим хришћанским земљама.
Он је празник са много обичаја и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, који се у тај дан обављају.
Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи.
Ујутру се сви редом умивају водом: деца - „да буду здрава као дрен", девојке - „да се момци грабе око њих", старији - „да буду здрави", домаћин - „да му кућа буде добро чувана", итд. Сваки према својим потребама и жељама. Народ на Ђурђевдан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на „ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.
Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро - „да ће бити плодна година", а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша - „да ће лето бити сушно". Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.
Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је „прождирала" бројне невине хришћане. Свети Ђорђе ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац „незнабоштву". Под победом коју је Свети Ђорђе однео над аждајом, вероватно се мисли на прекид прогона хришћана, десет година после његове смрти, и проглашење хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара Константина. Жена на икони је можда и сама света Александра, жена која се традиционално поистовећује са Приском, супругом цара Диоклецијана, и верује се да представља симболично младу хришћанску цркву.
Некада су овог дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. У народу је остало сећање на тадашње хајдуковање, па је остала и изрека „Ђурђев данак - хајдучки састанак, Митров данак - хајдучки растанак". Срећна Вам слава!

Нека Ваш избор и ноћас буде Београд 202.
Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.
Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!
„Само срцем се добро види!" (Егзипери)
Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Контакт:

++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200

Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: Нена Огњеновић Тркуља
Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .: