Визија

''Када сам давне 1992. године као млади телевизијски аутор чула невероватне приче о београдском јунаку са Пашиног брда, одлучила сам да се и сама уверим у постојање тог необичног човека. У дворишту породичне куће, пружио ми је руку са широким осмехом и реченицом- ''Нисам више аутомеханичар, сада сам галериста''. У необичном амбијенту некадашње аутомеханичарске радионице, стајао је само један костур аутомобила, више као скулптура у простору, да оне који дођу у госте, подсети на време Драгишине славе и златних руку, аутомеханичарског заната. Била сам фасцинирана шармом и Драгишином животном причом и тако је настао мој документарни филм, који сам насловила ''Мајстор за аутомобиле и људске душе''. Документарац је почео кадром где јунак мог филма седи на олупини старог аутомобила у сдвом дворишту и рецитује поезију. У тих пола сата телевизијског документарног записа, стао је фасцинантан живот Драгише Крунића, београдског аутомеханичара, дуборезца, песника, галеристе, сатиричара, тв писца.
Рођен је 1929. у кући на Пашином брду. Отац му је погинуо 1941. у бомбардовању. Од 1947. до почетка педесетих година након завршеног заната радио је у разним фирмама. Како га је, по сопственим речима, самоуправљање онеспокојило, бацио се у приватнике. -У прво време сам радио фиће и шкоде. Али видећу ту сиротињу која није имала никакву ловицу, а видевши ове друге који су почели да се богате са пежоима, одлучио сам да почнем са поправком ових других. И од 1968. је у неугледној гаражи Крунић, како је волео да каже почео да ''лечи болесне пежое''.

- Захваљујући дружењу са уметницима, почео сам и ја да пишем-причао ми је Драгиша.

И тако је Драгиша Крунић, аутомеханичар, са очигледним талентом за писану реч и званично постао писац. Објавио је три збирке: ''Између хлеба и неба'' 1975, ''Моје муштерије'' 1982, и ''Ја, заточеник ноћи'' 2000.

Објављивао је у ЈЕЖ-у, и многим другим листовима и часописима. Написао је сценарио (косценарист З. Шотра) за тв-серију Приче из мајсторске радионице (ТВ Београд, 1985), и сценарио за (са З. Шотром) филм Шеста брзина (1985). Добитник је награде ЈЕЖ-а Брана Цветковић за сатиричну поезију (1979).

Овај талентовани човек, некадашњи механичар са Пашиног брда постао је и глумац првог књижевног позоришта ''4 аса'' (са Љубивојем Ршумовићем, Растком Закићем и Миљенком Жуборским). Има биографску јединицу у америчком биографском институту.

У својој радионици на Пашином брду, након више деценија бављења поправком аутомобила, одлучио је да се скроз посвети уметности и од своје аутомеханичарске радионице, направио дивну галерију у којој је правио бројне изложбе нашим најеминентнијим сликарима. Драгиша је уживао у тим ликовним хепенинзима у свом галеријском простору, чији је комплетан намештај вредно изрезбарио, показавши још један таленат, обраду дрвета. Тако је све у тој галерији било његових руку дело: ормари, радни сто, паркет обрађен са годовима од четири врсте дрвета, а при том су странице тог намештаја осликавали његови пријатељи, познати сликари, Милић од Мачве, Тикало, Зоран Настић и други.

Драгиша Крунић, београдско дете, духовити мудрац, песник-мајстор, талентовани тв сценариста, вешти дуборезац, стручњак за препознавање талентованих сликара, био је отац петоро деце. Преминуо је 2004. године у Београду.

Идеја овог мултимедијалног пројекта, који сам насловила истим именом као и мој документарни филм ''Мајстор за аутомобиле и људске душе'' је, да се у овом дивном галеријском простору Дома војске кроз плакате, фотографије, осликани намештај, разноврсну архивску грађу, оригиналне слике многих познатих српских сликара, документарни филм, реконструише живот и време Драгише Крунића, аутентичне особе, која је својим шармом и харизмом урбаног јунака обележила једно време почев од седамдесетих година у Београду, па неколико наредних деценија. Који је својим необичним начином живота и искреном вољом за дружењем окупљао уметнички крем Београда, који је уживао у његовом друштву и уважавао све његове креативне предлоге, стварајући тако један романтичнији, хуманији, племенитији период живота у овом граду, него што је овај данас.

Идеја је да се, на отварању поставке, појаве сви учесници из тв серије ''Приче из радионице'' настале из дугогодишњег дружења са Крунићем, а на основу његовог сценарија, попут глумица Мире Бањац, Тање Бошковић, редитеља серије Здравка Шотре, затим Драгишини пријатељи, др Станислав Живковић, историчар уметности, сликари Мома Антоновић, Даница Баста, Михајло Ђоковић Тикало, Коста Бунушевац, Милан Туцовић, Јеремија, Мића Трнавац и многи други, њих преко четрдесет, чије ће слике и бити изложене у оквиру поставке.''

Уредник и водитељ мр Љубица Крминац.