четвртак, 07. апр 2016, 00:00

Широм затворених очију - Отисак душе

Ни један једини дан, више никада неће бити овакав, какав је овај који је пред нама!

"Да, можда ће бити сличан, са много истих појавних елемената и одвијати се унутар оквира истих просторних координата, али ипак ће бити различит, биће јединствен. Ни један дан у историји живота никада није био исти, није имао исто време, исти распоред облака на небу, исту динамику. Погледајте било шта око себе у било којем тренутку, и пронаћи ћете да ништа није исто, чак ни једнојајчани близанци, које је голим оком немогуће разликовати нису исти, ни један отисак прста није идентичан, ни једна снежна пахуља, све је јединствено и разнолико. У свакој, на први поглед безличној пахуљи се скрива право чудо. Довољно је само испружити длан и на њему пронаћи геометријске узорке савршених пропорција и облика од којих је сваки различит. На нас пада савршенство лепоте које нам потврђује да живимо у свету чуда који је без почетка и краја.

Целокупно животно ткиво је у непрестаном одвијању, шири се, развија, расте, мења се, увек у новим правцима, увек са свежим исходима. Чак и ако сваки дан гледамо исту ствар, увек ћемо видети нешто ново, увек ћемо приметити нешто, што раније нисмо! Оно што сваки тренутак чини јединственим је управо сама динамика одвијања и међу-деловања унутар те "супе живота", својеврсно "врење" које придоноси њеном сталном ширењу, при чему се у додиру са светлошћу, наше свести рађају увек нове, посебне, суптилне нијансе доживљавања, перципирања и дубљег разумевања, које сваком дану дају посебни, јединствени печат... Никада се ништа у нашем животу није поновило онако како је једном било, никада у животу нисмо помислили две исте мисли. Погледамо ли мало боље, испоставља се да већину "важних" ствари у животу за које нам се чини да ће бити још прилика, углавном радимо само једном.. околности никада нису исте. Данашњи дан се више никада неће поновити! Све је јединствено и самим тим непроценљиво.

Колико смо често свесни тога? Колико често то успемо да препознамо, уместо да само слепо пролазимо покрај свега узимајући све то "здраво за готово"? Колико смо често захвални на овом тренутку и колико често застанемо да бисмо стварно уживали у њему? Увидети, то значи отворити се према чудесности и величанствености бивања, дотакнути светост овог нашег живота. А кад то препознамо, једини начин на који истински можемо да ценимо тај дар и да славимо ту јединственост је, да изразимо захвалност на томе!"

О даровима живота, чудима која су могућа, величанствености и светости бивања... о захвалности... у Отиску Душе.
Добро нам дошли!

Јелена Дејковић, Роберт Денић, Душица Мијатовић