Широм затворених очију - ''Отисак душе''

Постоји једна прича о човеку који је после дугог путовања наишао на неко гробље у њему непознатој земљи. На једном споменику писало је име покојника а поред имена ове речи: "Живео је три године, пет месеци и два дана". На другом споменику стајало је : "Живела је две године, два месеца и 8 дана ". На трећем је поред имена писало: "Живео је пет година, три месеца и 20 дана ... " Човек се растужио. Идући од споменика до споменика видео је, да је ово гробље на коме почивају све сама деца. Заплакао је. У међувремену је наишао неки старац и путник га је упитао: "Какво је ово место? Мора да је уклето кад у њему умиру толика деца." Старац је са смешком одговорио: "О , не , не плачите, није ни близу тако како мислите. У нашем селу је обичај да родитељи својој деци кад напуне 15 година поклоне свеску, у којој ће деца уписивати тренутке највеће радости.. као што су заљубљеност, први пољубац, запослење, венчање, рођење детета... и њихово трајање. На крају живота, свако од нас подвуче црту и преброји колико су тачно трајали тренуци чисте радости, јер су то тренуци истинског живота." Знамо ли колико заиста живота имамо у годинама које смо нанизали? Радујемо се што ћемо поделити са вама још један ОТИСАК ДУШЕ! Роберт Денић, Јелена Дејковић, Душица Мијатовић.