Широм затворених очију - ''Само срцем се добро види''

Најављујући још једну нашу заједничку причу „Само срцем се добро види" ТЕКСТОВЕ ОБЈАВЉУЈЕМ НА ПИСМУ КОЈИМ СУ ПИСАНИ!

"...Znam da će još biti mladosti
ali ne više ovakve
u prosjeku tisuću devetsto trideset i osma
ja više neću imati s kim ostati mlad
ako svi ostarite
i ta će mi mladost teško pasti
a bit će da ste vi u pravu
jer sam sam na ovoj obali koju ste ostavili
bezvoljno..."

Eto umro je čovjek za koga su po njegovim riječima neki "sumnjali" da je pjesnik, a samo je takav, sjajan pjesnik, bio. "Brod u boci" otplovio je u vječnost . Veliki umjetnik, najveći kantautor Hrvatske i nekadašnje Jugoslavije koji mi je svojim pjesmama obilježio dane sjetom i malinkonijom, one dane kad sjetu trebate, takve su njegove pjesme, rime i kadence bile, ali ta glazba i taj njegov, Arsenov stih, imao je i živ miris i okus malih primorskih mjesta, ljeta u njima, i da, svi pamtimo tu kišu listopadu, na otocima. I danas je kišilo u Zagrebu, kao sto kiši u jesen na otocima, bilo je "more od olova i nebo od borova". Počivaj u miru veliki umjetniče. Pjesme su ti ostale ovdje zauvijek.
(Ratko M. Knežević)

ЈЕLENA TINSKA
POSVETA IZ MOJE KNJIGE "ЈUGOSLOVENKA"
Arsen Dedić...
(povodom posvete)
Ali nekih stvari ima, što ne govore se svima što se samo nekom šapnu....ti znaš.
Jer, kad sam te vidio u trenu sam znao...otećeš mi blago...a malo mi dati...sve što mi je sveto..sa tobom će pasti...
Tvoje njezne godine, njezne misli tvoje, mogu da nas razdvoje prije nego spoje...
A ostala je samo pusta kuća...malo stvari ljetovanja našeg ...u noći okrenuta moru...sad čeka ljubavnike nove...
Pitao sam ljude kolko će to trajati ...može li se umrjeti hoću li se poslje kajati...
Gnjavio sam ljude...pravio sam paniku..prejako je svjetlo, samo oči da se naviknu...
Od kako te ne volim..opet noću kiše moje...izgubljeni zvuci boje...ni sa kim ih ne djelim...
Jer... uvek ima u tišini, u samoći nekog grada jedno lice ko iz priče...glava koja tu ne spada..
A opet...zaboravlja se zaboravlja u trenutku telo neko... usta neka što su tebi pripadali..od početka.
Vjetar duva pada snjeg... da si mogla...da si htjela...ja bih pristao na bjeg...
Moja prva cigareta...prva čaša vina...original sound track... davnih uspomena...
Amodo mio love me forever, and than forever begin tonight.
Sedim uz prozor, pijem vino...slušam vjetar i pijanino. Kiša pada...šest je sati...htio bih znati... što radiš sad.
To nije bila neka ljubav...nema suza , nema rana...mi smo samo tih par dana...zajedno bili ...i to je sve.
I na kraju...
Poklanjala si al si krala... i nevjerna si bila ti. Ne suviše mi nisi dala... o Mladosti...Mladosti
Daj stani na čas i daj mi snage da oprostim se sad od nje i da mi društvo, pjesmu svrši..i da se čaša ispije.
Pa zbogom budi bolja s drugim... i daj mu više nježnosti...
To nije ništa što ja gubim... o Maladosti... Moja...
Naša!
I onda je dunuo neizbežni vjetar s juga...

Arsen Dedić, umetnik za sva vremena. (Zoran Modli)

Jelena Lengold
Jednom davno, pre skoro trideset godina, napisala sam pesmu za Arsena Dedića, koja je umesto naslova imala violinski ključ.

Dobija bore muzikant kojeg slušam godinama
i ptica na kojoj leti i koju naziva glasovirom
iz ostarelog neba sleće kao iz bivše države,
pa ipak, dozvolite takvo jedno poređenje:
navikla sam na njega kao jelen na zavičaj,
sudbina svake reči vratila se stotinu puta
u povest, u tlocrt čak moje duše, u pokućstvo,
i svaki put, poput tamnog rublja na devici,
iznenađuje moj jeftini mesing uha,
potom mi kvari fini školski krasnopis
i tera me da lenjo povlačim prste po rubovima stvari
i da osluškujem sa čime se od svega toga
slaže moj život, prhka krivulja,
sa čime se od svega toga rađaju vruće životinje
što prolaze, nespokojne kao reči mojih pisama,
dok on neprestano peva.

Luka Mičeta

"Majka je pre mog rođenja izgubila troje dece na porođaju. Nije bilo para da se ode kod doktora, žene su porađale kojekakve babe po nekim konobama... Kada sam se rodio, strepela je za moj život. Strašno je želela da se zovem Luka. Pošto sam rođen uoči Svetog Luke, ona je, kao veoma pobožna žena, bila ubeđena da joj je on pomogao da rodi zdravo dete. Odnela me je u pravoslavnu crkvu, kod čuvenog šibenskog sveštenika Koje. Kad je čuo kakvo mi je ime namenila, on se pobunio: 'Kakav Luka! Biće Milutin, kralj Milutin!' U porodici do tada nije bio nijedan Milutin, već su se stalno vrtela tri imena: Todor, Krstivoje i Jovan. Moj stariji sin se zove Luka, čime sam na neki način udovoljio majci. Kad se tri godine posle mene rodio Arsen, majka je i njega odnela kod popa Koje, a ovaj je pitao: 'Sestro, kako će se zvati tvoj junak?' Ona kaže: 'Oče, ja bih da se zove Igor.' 'Kakav Igor! Ima da se zove Arsenije, k'o Čarnojević!' Svoje prve pesme Arsen je objavio pod pseudonimom Igor Krimov, i tako ispunio majčinu želju. Kasnije se njegovo ime Arsenije skratilo na Arsen, pa na Ars, što znači umetnost, i baš mu priliči"
(Milutin Dedić, Arsenov brat)

" Mi sve više živimo u prošlosti umesto u budućnosti, sve više se hvalimo kolektivnim grobnicama, sve više se hvalimo brojem mrtvih. Ma, čekaj malo. Neću svoje dete ni svoju decu odgajati na tome koliko smo mrtvih imali, koliko su nas pobili i hvaliti se koliko smo mi njih pobili. Pa neću na tome temeljiti život svojih beba. Život u ovim područjima je dosta zahtevan, što je jednom rekao, mislim Dobrica (Ćosić), da je istorija ovih prostora, istorija noža. "
( Arsen Dedić.)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.
Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!
„Само срцем се добро види!" (Егзипери)
Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.
Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com
Избор музике: Нена Огњеновић Тркуља.
Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .: