EU za ubrzano pristupanje Zapadnog Balkana, od Beograda i Prištine očekuje se konkretan napredak

U deklaraciji samita koji će 6. decembra prvi put biti održan u jednoj od zemalja regiona, lideri EU podržavaju ideju postepene integracije regiona već u fazi pristupanja, najavljuju finansijsku pomoć od milijardu evra za ublažavanje posledica energetske krize i naglašavaju značaj partnerstva EU i Zapadnog Balkana u svetlu rata u Ukrajini.

Usaglašena zajednička deklaracija poziva i na pojačanu integraciju regiona sa zajedničkim tržištem EU i najavljuje ukidanja rominga između zemalja EU i Zapadnog Balkana. U isto vreme, EU poziva zemlje regiona da se drže "osnovnih evropskih vrednosti i principa, u skladu sa međunarodnim pravom", "principa demokratije i vladavine prava" i da jasnije istupaju u javnosti o prednostima partnerstva sa EU.

Diplomatski izvori navode da je ovoga puta izostalo neslaganje između zemalja članica o tome da li u tekst uneti punopravno članstvo kao krajni cilj, što je obeležilo pripreme za prošlogodišnji samit EU – Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja.

"U svetlu nove geopolitičke situacije u Evropi, zemlje članice razumeju da je potrebna jasna poruka regionu, posebno nakon dodele statusa kandidata za Ukrajinu i Moldaviju", navode izvori.

U početnom stavu deklaracije navodi se da "eskalirajuća ruska agresija na Ukrajinu dovodi u pitanje mir, evropsku i globalnu bezbednost i naglašava važnost strateškog partnerstva EU i Zapadnog Balkana".

Usklađivanje sa spoljnom politikom EU 

Lideri EU "snažno pozivaju partnere na Zapadnom Balkanu" da učine napredak u pravcu punog usklađivanja sa spoljnom politikom EU, uključujući i restriktivne mere.

"Stajati rame uz rame sa EU u vreme ruske agresije na Ukrajinu je više nego ikada pre jasan znak strateške orijentacije partnera", navode EU lideri i pozdravljaju napore zemalja koji su se već u potpunosti uskladile.

Nacrt deklaracije ocenjuje da Rusija snosi "isključivu odgovornost za sadašnju energetsku i ekonomsku krizu", i naglašava da će EU nastaviti da podržava region u odgovoru na negativne posledice po ekonomiju i društvo.

"Paket pomoći energetici u iznosu od milijardu evra bespovratnih sredstava i potencijalne dve i po milijarde investicija će pomoći regionu da ublaži posledice krize i ubrza energetsku tranziciju", navodi se u tekstu i ističe da će "500 miliona iz ovog paketa ići direktno kao hitna pomoć domaćinstvima i malim preduzećima, dok će drugih 500 miliona biti bespovratna podrška energetskoj nezavisnosti, tranziciji u unapređenju gasne i električne infrastrukture".

Potvrđena je odluka da se region uključi u zajedničke nabavke energenata na nivou EU i dodaje da će "Zapadni Balkan od početka biti uključen u Evropski mehanizam za bezbednost snabdevanja hranom, uz dalju podršku poljoprivrednom sektoru, za šta će biti izdvojeno 560 miliona evra u sledećih sedam godina".

Lideri pozdravljaju zajedničku deklaraciju operatera iz EU i Zapadnog Balkana koja bi trebalo da bude potpisana u Tirani 6. decembra, kao korak koji će omogućiti postepeno smanjenje cena rominga između regiona i EU tokom 2023. godine, sa ciljem da se troškovi naknadno u potpunosti ukinu.

Pojačani politički angažman EU

Lideri EU pozivaju Evropsku komisiju, Savet i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost da "dodatno unaprede postepenu integraciju regiona već u fazi pristupanja, na reverzibilan način i u skladu sa zaslugama".

Deklaracija najavljuje i "dalji pojačani politički angažman EU u regionu", kroz redovno održavanje samita na najvišem političkom nivou i sektorsku saradnju u oblastima od zajedničkog interesa, od ekonomije i energetike, do pravosuđa, unutrašnjih poslova, transporta i drugih oblasti.

U tekstu se podvlači spremnost da se pojačano radi na integraciji Zapadnog Balkana sa zajedničkim tržištem EU.

Kada je reč o očekivanjima EU od Zapadnog Balkana, lideri EU pozivaju partnere da se drže "osnovnih evropskih vrednosti i principa u skladu sa međunarodnim pravom".

Tekst deklaracije pozdravlja "deklarisanu volju partnera u regionu da daju primat demokratiji, vladavini prava i temeljnim pravima" i podvlači "važnost borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, podrške ljudskim pravima, pravima manjina i rodnoj jednakosti."

"Snažno civilno društvo, nezavisni i pluralistički mediji uz puno poštovanje slobode izražavanja su ključni elementi svakog demokratskog društva, zbog čega podržavamo njihovu ulogu na Zapadnom Balkanu."

EU je najbliži partner regiona, glavni investitor i trgovinski partner i najveći donator, navodi se u deklaraciji, uz ocenu da "izuzetna veličina i obim ove podrške treba da budu vidljiviji".

"Partneri u svojim javnim nastupima i debatama treba jasno ukažu na to kako bi građani bili svesni konkretnih koristi od partnerstva sa EU."

Hitno usklađivanje zemalja Zapadnog Balkana sa viznom politikom EU je od ključne važnosti za upravljanje migracijama i za ukupnu održivost bezviznog režima između regiona i EU, navodi se u delu deklaracije posvećenom upravljanju migracijama, borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.

"Od Beograda i Prištine očekujemo konkretan napredak" 

U deklaraciji je izražena puna podrška posredovanju visokog predstavnika Žozepa Borelja i specijalnog predstavnika Miroslava Lajčaka u dijalogu Beograda i Prištine i traženju rešenja za druga regionalna pitanja.

"Od Beograda i Prištine očekujemo konkretan napredak u postizanju pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, što je ključno za mir u regionu i nastavak evropskog puta obe strane."

Naglašeno je i "snažno očekivanje" da se svi ranije postignuti sporazumi poštuju u potpunosti i primene bez odlaganja – uz poziv na konstruktivni angažman u rešavanju svih sporova, "bez jednostranih i provokativnih poteza koji mogu da dovedu do tenzija i nasilja".

Zemlje članice EU usaglasile su međusobno tekst deklaracije samita EU – Zapadni Balkan i pozvale zemlje regiona da joj se "pridruže".

Deklaracija će biti formalno usvojena 6. decembra na sastanku evropskih i regionalnih lidera u Tirani.