Šta Rusija, Ukrajina, EU i SAD traže od Srbije

Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač kaže da je Ukrajina zahvalna Srbiji za svu podršku koju dobija, ali da je prosečnom Ukrajincu teško da razume da kada ginu deca neko ne može da se odluči na čiju stranu da stane.

"To nije samo moj stav, to je stav prosečnog Ukrajinca, zato što nam je teško da razumemo da kada ginu deca, kada ginu naši branioci, znamo da je više od 400 dece u ovom ratu poginulo, da je više od 1.300 ranjeno, da neko ne može da se odluči na čiju stranu da stane", poručio je Tolkač.

Ističe da je najgore što se bombarduju mirni gradovi i civilno stanovništvo i ruši infrastruktura.

"I sve to pred početak zime, i to nam govori da će zima biti teška i hladna. A zašto – zato što se između ostalog bombarduju i termoelekterane koje obezbeđuju toplotu svakom domu. Dakle, sve što se dešava predstavlja uništenje čitavog ukrajinskog naroda. A ukrajinski narod, kao deo Evrope, ne može se izdvojiti, jer to predstavlja pretnju po samu Evropu, jer se svi mi nalazimo takoreći u istom sosu", navodi Tolkač.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil kaže da Srbija ima dugu i tešku istoriju sankcija, kao i da imaju razumevanja za poseban odnos prema tome. Srbija ipak mora dobro da pogleda gde su joj nacionalni interesi, a ja sam siguran da će pre ili kasnije videti da su na Zapadu, poručuje Hil.

"Da, Srbija ima decenijama dobre odnose sa Rusijom, ali bih upozorio Srbe da razumeju da ovo nije ona njihova 'majka Rusija', imamo posla sa veoma drugačijom Rusijom. To je Rusija koja brutalno napada svoje susede i da Srbija treba da se izjasni", poručio je Hil.

Američki ambasador napominje: "Ne pretimo Srbiji sankcijama."

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko naglašava da veruje da Srbija neće stati u tužni red zemalja koje ne misle na svoju nacionalnu dobrobit i dobrobit svojih građana, ali da su svesni koliki su pritisci na Srbiju da uvede sankcije.

Govoreći o rešavanju kosovskog pitanja, Bocan-Harčenko ističe da je cilj Moskve da se rešenje temelji na saglasnosti Beograda i Prištine i da rešenje odgovara interesu Beograda.

"Sve sam to rekao u nameri da pokažem da se radi o principijelnom stavu Rusije i da, naravno, sa sankcijama to nema nikakve veze", istakao je Bocan-Harčenko.

Govorio je i o uvođenju ruskih sankcija SR Jugoslaviji 1992. godine. 

"Tada je bilo puno zemalja koje su na svoju inicijativu uvele sankcije Srbiji, nije to bila ruska želja. To je bila odmazda i korak protiv srpskog naroda. Za razliku od njih, nažalost, Rusija je bila u situaciji da smo pristali, uz ceo niz ovih elemenata i pritisaka, ali smo želeli da nastavimo saradnju u političkoj i ekonomskoj sferi. I pomagali smo srpskom narodu u Srbiji i Republici Srpskoj", dodao je Bocan-Harčenko.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre naglašava da je Srbija zauzela jasan stav o Ukrajini u međunarodnim forumima, ali da EU želi da vidi više kada je reč o sankcijama.

Poručuje da je obaveza svake zemlje kandidata da progresivno usklađuje spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Govorio je i o sankcijama koje Srbija nije uvela Rusiji.

"Razgovori sa Srbijom se konstantno vode i nadam se da ćemo uspeti da je ubedimo da nam se pridruži. Već smo videli da je Srbija zauzela jasne stavove na međunarodnim forumima i samo pre neki dan se pridružila 141 zemlji zbog aneksije delova Ukrajine. Samo su se četiri zemlje pridružile Rusiji. Kada imate tako malo zemalja, Rusija je izolovana. To su mali signali koje Srbija daje i mi želimo da vidimo više kada je reč o sankcijama. Ovo je partnerstvo koje ima za cilj članstvo Srbije u EU kako bi Srbija postala deo porodice", zaključio je Žiofre.