Жиофре: Надам се да ћемо успети да убедимо Србију да нам се придружи у санкцијама према Русији

Емануеле Жиофре је, у интервјуу за РТС, објаснио да је стопа усклађености спољне политике Србије са ЕУ за годину дана пала са 64 на 45 одсто и да је то важан сегмент који је примећен у извештају о напретку. Жиофре је рекао да санкције према Русији имају цену, али да им је циљ да зауставе ратну машинерију.

Господине Жиофре, шта би требало да знамо о извештају о напретку, колико је Србија далеко од ЕУ или, да будемо оптимистични, колико је Србија близу Унији?

Важно је напоменути да он представља чињеничну анализу тога где се налазимо, забележен је напредак у неким областима, а у другима треба више да радимо. У неким областима смо, нажалост, забележили назадовање. Али, хајде да се фокусирамо на оно што је позитивно било и шта је приближило Србију ЕУ. Једна важна ствар је оно што је урађено у правосуђу јер након уставног референдума, измена Устава, видимо континуиран напредак у реформама правосуђа које ће бити одговорније и независније. Нови закони се припремају, послати су Венецијанској комисији, посао је у току и то је позитивна вест. Такође смо видели позитивно дешавање у борби против корупције, тиме да се радило на испуњавању препорука ГРЕКА како би се недостаци елиминисали. У сваком случају, идемо у добром правцу. Оно што треба да се интензивира јесте област медија, имамо стратегију, имамо акциони план, али се не спроводе, каснимо и на то ћемо морати да се фокусирамо са новом Владом. Тамо где смо имали тзв. назадовање, то је питање усклађености спољне политике где имамо смањење усклађености.

Поглавље 31 се испоставило као проблематично. Проценат усклађености спољне политике са ЕУ је 45 одсто. Али, ово поглавље још није отворено. Зашто морамо да ускладимо политику са спољном политиком ЕУ с обзиром на то да још нисмо део ЕУ?

Да, наравно, Србија још није део ЕУ, али ово поглавље постоји и постоји обавеза сваке земље кандидата да прогресивно усклађује спољну политику са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. Србија је 2021. уложила значајне напоре да повећа стопу усклађености која је била 64 одсто и то је добар резултат и прошле године су били створени добри услови за отварање новог кластера јер је то био политички сигнал да је Србија спремна за даље. Сада видимо да је стопа усклађености пала са 64 на 45 одсто и то је важан елемент који је примећен у извештају.

ЕУ очекује да Србија уведе санкције Русији. У случају да Београд то уради, да ли је Унија спремна да на неки начин то компензује? Можете чути од званичника Србије да земља губи стотине милиона долара због санкција на руску нафту.

Пре свега, морамо да разумемо зашто санкције. Санкције постоје да би се зауставила ратна машинерија Русије која свакодневно убија обичне Украјинце, обичне грађане, испаљује пројектиле, користи дронове, уништава све. Идеја је, дакле, да помогнемо обичном народу који трпи због тог рата.

Извињавам се, али неко ће у Србији приметити да рецимо ЕУ није увела санкције на руски гас, јер 40 одсто потреба за гасом задовољава или је задовољавала из Русије.

Питање које Ви постављате јесте цена санкција. Санкције имају цену, а то је цена наше слободе и ми у Европи већ плаћамо ту цену, али смо предузели мере. Некад смо били зависни од руског гаса 40 одсто, сада смо смањили на девет одсто.

Али, и даље увозите?

И даље увозимо, али морамо да диверзификујемо наше изворе снабдевања. Питање које треба да се постави је како можемо заједно да поделимо последице рата и које мере да предузмемо да зауставимо рат. Западни Балкан и његова будућност је у ЕУ. Ми смо већ предузели мере да му помогнемо. Радимо заједно на диверзификацији и овде у Србији. Сада је Србија 100 одсто зависна од Русије и зато градимо гасни интерконектор са Бугарском заједно са Владом Србије.

Али, он ће бити готов у последњем кварталу 2023. Шта у међувремену?

Да, потребно је време за то, и радимо и на другим стварима. Позвали смо Србију да буде део заједничке платформе за набавку гаса, водоника и ТНГ. Такође смо позвали све министре Западног Балкана да присуствују нашем неформалног састанку пре неколико недеља. То је комплескно питање јер морамо међусобно да се слушамо. Ту није само гас, већ и цена струје, нафте. У априлу смо увели изузеће за Србију како би могла да увози нафту преко Јанафа. Дакле, предузели смо мере како бисмо заштитили Србију од последица, али ово је важно питање за грађане, привреду и морамо да будемо у редовној вези са властима у Србији и на Западном Балкану, да чујемо шта је потребно, шта ЕУ може да уради да одговоримо на кризу.

Али, шта после децембра? Тада би ЕУ требало да одлучи да ли ће преко Хрватске, преко мора, моћи да се увози руска нафта која се касније доставља балканским земљама и Србији? Можете ли нам рећи да ли ће и после тога то бити могуће?

Питање је једноставно. Да ли је могуће увозити нафту преко Хрватске - то није питање, питање је да ли је могуће увозити руску нафту. То је на столу. И морамо да видимо шта ће се десити.

Да, али овде ће вам рећи да је нафта из других земаља скупља од руске.

Да, постоји питање цене са којим се сви суочавамо и које утиче на све нас и разговарамо о томе како можемо да смањимо цене угљоводоника, гаса, нафте, струје. Ово  је проблем континента и чак више од тога, глобални је проблем и захтева глобално решење. Радимо на томе и желимо да Западни Балкан, а посебно Србија, буде део тога.

Шта ће се десити ако Србија не уведе санкције Русији?

Разговори са Србијом се константно воде и надам се да ћемо успети да је убедимо да нам се придружи. Већ смо видели да је Србија заузела јасне ставове на међународним форумима и само пре неки дан се придружила 141 земљи због анексије делова Украјине. Само су се четири земље придружиле Русији. Када имате тако мало земаља, Русија је изолована. То су мали сигнали које Србија даје и ми желимо да видимо више када је реч о санкцијама. Ово је партнество које има за циљ чланство Србије у ЕУ, како би Србије постала део породице.

Пре неколико дана сте у интервјуу рекли да Западни Балкан припада Европи, да нудите земљама да буду део европске породице. Али, овде ће вас људи питати - када?

Тешко је дати датум, што су брже реформе, то ћете брже стићи даље. Ово је процес који се заснива на заслугама, ово није међународни споразум, ово је бити део политичке уније, то је блиска породица, треба видети колико је та породица важна и треба да урадимо све да Србија постане чланица. Што брже спроведемо реформе, што се брже ускладе политике, то ће брже доћи тај датум.

Чланство у ЕУ помиње се у контексту, не реформи, него питања Косова. Говорим о предлогу Немачке и Француске за решење косовског питања. План предвиђа да Косово постане чланица УН, док Србија треба да добије финансијску помоћ и брз пут ка чланству у ЕУ. Шта се дешава ако не прихватимо план?

Не могу да коментаришем преговоре који су у току, могу да кажем да смо одлучни да створимо услове да се постигне свеобухватни споразум који ће нормализовати односе са Приштином. Управо је то мандат ЕУ и то је оно на чему наш специјални представник Мирослав Лајчак врло напорно ради, био је јуче у Београду, а често посећује и регион. Ово је важно и за пут Србије ка ЕУ и за животе људи на терену.

Европска унија је највећи српски инвеститор, највећи трговински партнер и највећи донатор у Србији. Може ли неслагање на политичком плану то да угрози?

Да, ми јесмо главни економски партнер Србије, само прошле године европске компаније су инвеститрале 1,8 милијарди евра у Србији, спољнотрговински смо највећи партнер и донатор. Моја канцеларија ради на 200 милиона евра донација сваке године. Видимо пораст директних страних инвестиција, из ЕУ углавном. А зашто се дешавају, зато што су Срби вредни, способни, радни. Друго, Влада је створила добре услове за инвестиције, и треће, сви виде будућност Србије у ЕУ, да ће бити део јединственог тржишта које је једно од најбогатијих на свету. Чињеница да Србија говори да је чланство у ЕУ њен стратешки циљ, то је правац којим треба да наставимо. Европска унија није Кина. Приватни сектор доноси сопствене одлуке, слободни су да одлуче где ће улагати, где ће бити највише профита, највећи поврат од инвестиција и докле год Србија буде напредовала ка ЕУ, имаћемо и те инвестиције.