Životić za RTS: Srbija je ponovo pred velikim odlukama koje su sudbonosnog karaktera

U sredu je održana promocija knjige "Moskovski gambit - Jugoslavija, SSSR i prodor Trećeg rajha na Balkan 1938-1941" istoričara Aleksandra Životića. Ona, kaže, govori o odnosima između velikih sila i njihovom odnosu prema Balkanu, posebno prema prostoru tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

"Zašto šahovska tabla , zašto gambit. Ako uzmemo u obzir da su međunarodni odnosi jedna velika šahovska tabla, da je paradigma toga jedna igra koja podrazumeva velike igrače, ali i one na čiju sudbinu se utiče, na toj velikoj šahovskoj tabli Kraljevina Jugoslavija je imala krajnje specifičnu ulogu - malog pešaka koji se bori često sam, podstaknut od strane velikih, ali se i on tako mali bori i brani se kako zna i može", rekao je Životić.

Kraljevina Jugoslavija se u tom trenutku, kaže, nalazila u velikoj unutrašnjoj krizi - i ekonomska i socijalna i kriza međunacionalnih odnosa, sa druge strane prekomponovanje međunarodnih odnosa, promena ravnoteže snaga između velikih sila na čitavom evropskom prostoru.

"Sve se to prelamalo preko Balkana i to su trenuci kada se spoljna politika Jugoslavije drastično menjala usled toga, kada više nije mogla da računa na tradicionalni odnos sa Francuskom, kada se Sovjetski savez ponovo pojavljivao na Balkanu, kada je Velika Britanija zauzimala sve značajniji prostor i kada je Nemačka tretirala Balkan kao deo svog dopunskog privrednog prostora i koja je tu imala velike strategijske interese, pre svega geostrategijskog karaktera, a iznad svega ekonomskog", dodaje Životić.  

"Današnja situacija krajnje specifična" 

Sve manje zemlje u susedstvu su, kaže, bile zainteresovane za budući rasplet događaja. 

Danas je, dodaje, situacija krajnje specifična. Politika velikih sila se, navodi, u suštini ne menja puno.

"Naša današnja pozicija je veoma teška. Mi se sada ponovo nalazimo pred velikim odlukama koje su sudbonosnog karaktera. Ti izazovi su takvi da će tražiti odgovor ne samo za naredne dane, već i za neku našu budućnost i na dalji i kraći rok, jer, s obziromm na dubinu potresa koji se dešavaju mi ćemo biti prinuđeni da zauzmemo poziciju koja će u narednim decenijama odrediti sudbinu ovog prostora, ne samo našu, već i naše dece.Čini mi se da smo ponovo u poziciji da ćemo morati da se jasno opredelimo", naglasio je Životić.

Na pitanje može li Srbija da ostane dosledna u stavovima, ističe da kada je Srbija izašla sa zvaničnim državnim stavom koji je bio umeren i sročen tako da je govorio da se uporište traži u određenim principima, on je uvažavao pre svega situaciju kakva je postojala u tom trenutku.

"I u toj izjavi se videlo da je ostavljen prostor za budućnost, da se u skladu sa situacijom stav koriguje. U kojoj meri će stav biti održiv u najmanjoj meri zavisi od srpske diplomatkse pozicije. Najviše zavisi u kom pravcu će konflikt ići. Za nas, kao i za međunarodnu zajednicu je u interesu da konflikt stane što pre", naveo je Životić.

Jasan stav Kine od početka rata u Ukrajini 

Prema njegovi rečima, kineski stav od početka ukrajinske krize je jasan.

"Kina se protivi uvođenju bilo kakvih sankcija. Zauzela je maksimalno neutralan stav, insistira na mirovnom rešenju u što kraćem roku, nije želela da kvari odnose sa Ruskom federacijom, mada mnogim ruskim zahtevima nije izašla u susret, vodeći računa pre svega o sopstvenim interesima. Kineska spoljna politika je takva da pre svega vodi insistira na principima strge neutralnosti i da izbegava bilo kakve konflikte, naročito oružanog tipa", kazao je Životić.

Navodi da se mnogo piše o tajvanskom problemu, da mnogi pokušavaju da naprave simetriju sa Ukrajinom, ali je, smatra, taj problem drugačijeg karaktera.

"Možda značajniji pitanje u ovom trenutku su odnosi Kine i SAD u oblasti Pacifika. To je jedna od onih neuralgična tačka koja je markirana kao mesto gde će se sudariti interesi te dve velike zemlje, suštinski dve vodeće ekonomije na planeti", kazao je Životić.

Ukazuje da Nemačka se nije u prvoj turi pridružila slanje vojne pomoći Ukrajini.

"Nemački stav je vrlo jasan i bazira se na principu da isporuči sve ono što može, ali su jasno povukli tu liniju do one crte koja bi značila direktan vojni angažman", napominje Životić. 

Bajden ima ovlašćenja za program koji nije viđen od Drugog svetskog rata 

Važna vest je, napominje, da je Senat jednoglasno dao ovlašćenja predsedniku SAD Džozefu Bajdenu da može da pokrene "lend lejz" program koji nije viđen još od Drugog svetskog rata.

"To je program koji je Amerika pokrenula neposredno pred svoj ulazak u Drugi svetski rat, a to je program pozajmice, isporuke naoružanja i vojne opreme po ubrzanom principu. Ako je dobio ovlašćenje to znači da se priprema očigledno nekakva konkretna akcija", naveo je Životić.

Danas će Generalna skupština UN-a glasati o zahtevu Zapadnih zemalja da Rusija bude isključena iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. To je, kaže, na fonu politike odsecanja Rusije od glavnih međunarodnih tokova.

"Sistem UN-a je postavljen tako da bude imun na takve uticaje, ali postoje određeni elementi gde je to moguće izvesti. Glavni argument će biti slučaj u Buči kod Kijeva koji je ostao nejasan i nerazjašnjen. Najbolje bi bilo za istinu da se formira međunarodna kriminalistička komisija koja bi utvrdila šta se tu zaista desilo", zaključio je Životić.  

Celo gostovanje Aleksandra Životića u Jutarnjem programu RTS-a pogledajte u video-snimku na početku teksta.