Najviši nivo demokratije

Srbija još nije prešla kritičnu granicu koja bi označila da je proces demokratizacije i modernizacije nepovratan, izjavio je predsednik Boris Tadić. Ta kritična granica predstavlja trenutak kada će Srbija biti jasno pred punopravnim članstvom u Evropskoj uniji, rekao je predsednik.

Predsednik Boris Tadić rekao je da se Srbija danas nalazi na najvšem nivou demokratskog razvoja u svojoj istoriji, ali da i dalje nije dosegla tačku iza koje bi ostvareni proces demokratizacije i institucionalnih reformi bio nepovratan.

Tadić je, otvarajući konferenciju "Koliko još koraka do EU", poručio da Srbiji nisu potrebne koncesije na tom putu, ali da joj je potrebna iskrena podrška i pomoć EU.

"Ta kritična granica je onaj trenutak kada će Srbija biti jasno pred punopravnim članstvom u EU, kada bude potpuno jasno da će za godinu, godinu i po, ili dve Srbija biti punopravna članica EU. Tada ćemo moći da kažemo da je taj proces nepovratan", rekao je Tadić.

"Mi ne želimo da nam bilo ko gleda kroz prste. Želimo da ispunimo sve svoje obaveze, ali tražimo razumevanje za ovaj težak proces koji ne može da se završi za jednu godinu. Taj proces će se nastaviti, ali ne može da teče u nedogled i moramo imati razuman rok u kojem ćemo izvršiti svoje obaveze i u kome očekujemo iskrenu podršku i pomoć", poručio je Tadić.

Bez Srbije u EU nema stabilnosti Balkana 

Objašnjavajući značaj Srbije za EU, Tadić je konstatovao da ona ima ključni geostrateški položaj i politički značaj na prostoru jugoistočne Evrope i da stoga bez Srbije u EU ne može biti ni stabilnosti Balkana.

"Jedino sa Srbijom u EU hronično nestabilan prostor Zapadnog Balkana može biti debalkanizovan i lišen daljih fragmentacija", istakao je Tadić.

On je podsetio da Srbija nije postala samo faktor stabilnosti u regionu, već da je i svojom politikom prema Kosovu i Metohiji postala faktor stabilnosti i u mnogo širem kontekstu.

"Srbija je zemlja koja rešava svoja iskušenja, poput Kosova i Metohije, na miran i demokratski način nudeći modele rešenja drugim zemljama koje se suočavaju sa sličnim problemima", rekao je Tadić.

Objašnjavajući uzjamne ekonomske interese Srbije i EU, Tadić je istakao da će Srbija u budućnosti postati energetsko, informatičko i infrastrukturno središte regiona i da ulaganje u nju garantuje opštu ekonomsku korist.

Značaj srpsko-nemačke saradnje

Konferenciju "Koliko još koraka do EU?" organizovala je nemačka fondacija "Konrad Adenauer", a Tadić je tu priliku iskoristio da još jednom istakne značaj srpsko-nemačke saradnje.

"Ne postoje više i niže civilizacije, svi pripadamo jednom svetu, ali moramo učiti jedni od drugih i ubeđen sam da Srbija treba da uči od Nemačke, da naše institucije uče od organizacije kao što je Konrad Adenauer, a da naše stranke uče od nemačkih", rekao je Tadić.

Nemačko-srpskim odnosima će, kako je rekao, biti zadovoljan onda kada nemački investitri budu dominantni na srpskom tržištu.

"Na srpsko-nemačkom prijateljstvu su radili Vuk Karadžić, Zoran Đinđić, na tome ću raditi ja i svi oni koji posle mene budu radili ovaj posao", poručio je Tadić i zahvalio direktorki te fondacije Klaudiji Kroford na svemu što je učinila za demokratizaciju Srbije.

Mnogo koraka na putu ka EU

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da je cilj Srbije da njena kandidatura za članstvo u Evropskoj uniji dobije potvrdu Brisela jos tokom šestomesečnog predsedavanja Španije, a da se status kandidata dobije do kraja godine.

Put Srbije ka EU "nije sprint i ima mnogo koraka, ali ne bi trebalo ni da bude maraton", rekao je Đelić aludirajući na izjavu nemačkog ambasadora Volframa Masa koji je, govoreći pre njega, rekao da "put ka EU nije sprint, nego maraton".

"Trka se nastavlja i kada postanete članica EU, jer se mora pratiti ritam čitave zajednice, ali se u društvu trči i lakše i bolje", rekao je Mas.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević upozorila je da se na evropskom putu Srbije sada nalaze tri teška paralelna procesa: primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, zatim dobijanje statusa kandidata i pregovori sa EU i, na kraju, nastavak procesa reformi u Srbiji.

Miščevićeva je dodala i da posao priključivanja Uniji nije samo posao koji treba da obavi Vlada, nego čitavo društvo.

Odlazeća direktorka fondacije Konrad Adenauer u Srbiji, Klaudija Kroford, rekla je da se pre samo četiri godine još nije jasno znalo kojim će pravcem Srbija ići i da njena evropska budućnost nije bila sigurna, ali da sada više nije tako.

"Budite uvereni da se to vidi i u Evropi. Ja se ne brinem za put Srbije u EU", dodala je Kroford.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 25. новембар 2024.
15° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње