Šta je talibane oduševilo u Beogradu za vreme tajnih pregovora i šta su poklonili domaćinima

Kakvu lekciju svet može da izvuče iz avganistanske drame, kakve posledice bi ona mogla da ima na region i svet i kakvu ulogu je Srbija imala kao posrednik razgovora između talibana i doskorašnjih vlasti u Avganistanu.

Jovan Kovačić iz "East West Bridge" organizacije rekao je da ga je 2018. godine pozvao jedan prijatelj iz jednog grada EU i postavio mu pitanje, da pošto ima naznaka da se dogode razgovori između talibana i tadašnjih vlasti u Kabulu, da li bi Beograd bio voljan da bude domaćin.

"Mi nismo bili posrednici, nismo bili ni pregovarači, mi smo bili organizatori, domaćini tim razgovorima, naveo je Kovačić.

Prema njegovim rečima, u to vreme Beograd je već počeo da stiče reputaciju grada u kom može da se pregovora, već je u to doba bilo nekoliko rundi pregovora između različitih zemalja, bilo je i američko-ruskih razgovora oko Ukrajine.

"Ovo je bio interesantan zadatak. Otišao sam kod tadašnjeg ministra inostranih poslova Ivice Dačića i obrazložio mu priču. On se konsultovao sa predsednikom i dobili smo zeleno svetlo u roku od 24 sata i bacili se na organizaciju događaja", ispričao je Kovačić.

Dodaje da se posle toga, prva runda razgovora vrlo brzo dogodila, i da je to prvi put da se sastala veća grupa talibana i predstavnika vlasti.

"Prvi put je jedna grupa talibana bila voljna da ispituje mogućnost razgovora i da li može doći do nekog mira sa Kabulom, jer takvih kontakata nije bilo. Takva je mržnja bila sa obe strane. Na prvim razgovorima je bilo osam do deset ljudi. Zvao sam sve relevantne predstavnike i Amerike i Britanije i EU, ali na prvim pregovorima su se pojavili samo predstavnici Ujedinjenih nacija. Verovatno niko nije verovao da će do razgovora doći", istakao je Jovan Kovačić.

Objašnjava da su se razgovori odvijali vrlo diskretno u jednoj kući u Beogradu koja pripada Ministarstvu spoljnih poslova.

Bila je ideja da domaćin razgovora bude Malezija ili Indonezija, ali kaže da bi onda bilo "bočnih uticaja".

"Verovali ili ne – bili su smešteni po hotelima. Tada je bio bezvizni režim sa Irancima i mnogo Iranaca se pojavljivalo po hotelima tako da još ljudi sa turbanima nisu predstavljali takav raritet", istakao je Kovačić.

Govoreći o tome kako je moguće da za vreme tri runde razgovora talibana i predstavnika vlasti niko od novinara nije saznao da se oni događaju u Beogradu, Kovačić kaže da je već u drugoj rundi bilo mesta vrlo malo od stranaca koji su došli, koji su bili sa strane, ali niko nije prisustvovao razgovorima.

"Da li je bilo druženja po hotelima, restoranima, verovatno jeste", napominje.

Diskretni razgovori štitili talibane koji su bili na poternicama 

Novinar Dragan Bisenić, koji je tada bio u Ministarstvu spoljnih poslova, rekao je da nije znao za te razgovore, ali dodaje da to nije ništa neobično jer se razgovori tog tipa drže veoma diskretno.

Ističe da se na taj način obezbeđuju i sami učesnici, mnogi od njih su bili proglašeni teroristima, zabranjena su im bila putovanja, tako da nije neobično da se takvi pregovori drže tajno i zaključano do nekog trenutka.

Odgovarajući na pitanje da li je bilo komplikovano organizovati boravak talibana u Beogradu, s obzirom na to da imaju veoma striktna načela ponašanja, Kovačić je rekao da jeste bilo komplikovano, ali da je taj posao odrađen fantastično i potkrepio priču jednom anegdotom.

"Sretnem jednog od talibana ujutru i on mi kaže, ja nisam mogao da sanjam kakvi ste vi Srbi ljudi i da će jedna hrišćanska zemlja u sred Evrope da ima prema nama", ispričao je Kovačić i naveo da mu je taliban rekao da su bili u jednom restoranu koji služi orijentalnu hranu. Napolju je pljuštala kiša, a bilo je vreme za molitvu.

"Bilo je vreme za molitvu i talibani su krenuli napolje da se mole. Iz restorana su ih upitali gde su krenuli, a oni im odgovorili da moraju napolje da se pomole, na šta su iz restorana sklonili stolove, iako su bili drugi gosti, kako bi talibani obavili molitvu. Kad je završena molitva, vraćeni su stolovi i sve se nastavilo normalno", kaže Kovačić kome je predstavnik talibana tada rekao da ne zna drugi grad na svetu gde bi to moglo da se desi.

Avganistan retorta u kojoj su se kalili džihadistički pokreti 

Bisenić, koji je bio ambasador u Egiptu, kaže da su talibani dosta daleka organizacija od egipatskih radikalnih organizacija u smislu neposredne saradnje.

"Avganistan je bio od osamdesetih godina jedna retorta u kojoj su se kuvali i kalili svi radikalni džihadistički pokreti. Postoji direktna veza između arapskih radikalnih pojedinaca i organizacija i onoga što se dešavalo u Avganistanu", rekao je Bisenić.

Dodao je da je proces radikalizacije išao od članstva u Muslimanskoj braći, zatim prelaska u radikalniju organizaciju koja već primenjuje nasilje i na kraju su njihovi članovi završavali u Avganistanu.

"Talibani ne deluju van Avganistana, ali su oni veoma stimulativni za mnoge u susednim zemljama, oni su sunđer koji sve njih upija", kaže Bisenić.

Kovačić je trenutnu situaciju u Avganistanu opisao kao fijasko i reko da svaka teroristička ćelija u svetu sada slavi.

Bisenić podseća da su talibani potpisali više sporazuma sa Amerikancima, a pregovarali su i u Moskvi i u Pekingu.

"U Dohi je 2019. potpisan sporazum između talibana i Amerikanaca da talibani neće više ugrožavati susede, niti će biti teritorija sa koje će se pripremati bilo kakva teroristička aktivnost prvo protiv SAD, a zatim i protiv drugih država", objasnio je Bisenić, napominjući da je sada prerano da se odredi u kom smeru će se kretati talibani u spoljnoj i unutrašnjoj politici.

Ističe da su sada svi jedinstveni u kritici američke administracije, jer su oni do sada imali uvek stav da ostave bolje stanje nego kada dođu u neku zemlju, a u ovom slučaju to nije.

Knjiga i kaftan kao uspomena od talibana

Bisenić je rekao da su talibani obećali da će da se promene i deluje bezazleno kada gledamo talibane koji skaču na trambolini u luna-parku ili jašu "konjiće".

"Međutim, to je ogromna promena, 1996. godine bila je zabranjena svaka vrsta zabave. Ti filmovi su pušteni namerno da bi se pokazalo kako su se talibani promenili", kaže Bisenić.

Kovačić ne očekuje da će talibani sada ugasiti internet, ali veruje da će svakako biti cenzure.

Talibani se u oko 100 država nalaze na listi terorističkih organizacija, kaže Bisenić i napominje da skidanje sa tih lista neće biti jednostavno.

Kovačić smatra da niko neće da žuri da sa talibanima uspostavi diplomatske odnose, i napominje da pored uspomena sa pregovora u Beogradu između talibana i tadašnjih zvaničnih vlasti u Avganistanu ima jednu knjigu i kaftan.