Šta je nasleđe odnosa Srbije sa susedima u godini za nama

Epicentar političkih odnosa Srbije i suseda u 2020. bio je u Crnoj Gori. Prvi put od uvođenja višestranačja Vlada i skupstinska većina su bez DPS-a Mila Đukanovića. Poslednji trzaj odlazeće vlasti bio je proterivanje srpskog ambasadora.

"Definitivno su danas odnosi Srbije i CG bolji nego što su bili u poslednjem periodu vladavine DPS-a", kaže profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić.

Kakvi će biti ubuduće, po mišljenju profesora FPN-a zavisiće od nekoliko faktora: odnosa unutar stranaka nove vlasti, među kojima ima potpuno ili umereno prosrpskih i građanski orijentisanih, potom kohabitacije Vlade i Đukanovića, a konačno i od izbora novih crkvenih poglavara.

"U Srpskoj pravoslavnoj crkvi su se desile nepovoljne promene upokojenjem ili smrću patrijarha u Srbiji i Amfilohija u Crnoj Gori i sada se gleda ko će zauzeti te nekakve važna mesta u SPC. Od tih ljudi i njihovih relacija i kapaciteta kako unutar Crne Gore i tako i odnosa prema Srbiji, vrlo će zavisiti osnosi između Srbije i Crne Gore i tu nema nikakve sumnje. SPC trenutno je naklonjena Krivokapiću premijeru, ali šta će se dešavati u budućnosti vrlo zavisi od raspleta događaja personalnih struktura koje će zauzeti ključne pozicije", zaključuje Bešić.

Da li Dejtonski sporazum ima alternativu? 

U fokusu regionalnih odnosa bila je 25. godišnjica Dejtonskog sporazuma. Prilika da se pokrene priča o njegovom preispitivanju.

"Mislim da Dejtonski sporazum za sada nema alternativu bez obzira na to koliko ima mnogo zahteva sa poznatih strana da se on menja, jer jednostavno Bosna i Hercegovina ne bi opstala ukoliko bi sporazum koji nije idealan, ali je takav kakav jeste, bio suštinski ugrožen, a stalno ga pomalo ugrožavaju", ocenio je bivši ambasador pri UNESKO Darko Tansaković.

Dodatni činilac u toj priči priključio se posle američkih izbora.

"Međutim, mislim da će sam Bajden favorizovati ideju veće integracije Bosne i Hercegovine i pritiskaće posebno Republiku Srpsku da se jasnije odredi od svoje uloge u 90-ima posebno po pitanju karakterizacije Srebrenice i odnosa prema Radovanu Karadžiću i Mladiću, ali Balkan neće biti u fokusu novog predsednika SAD", navodi profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović.

Hrvatsko-srpski odnosi bez napretka 

Često turbulentan, bez rešenih otvorenih pitanja, tradicionalno je odnos sa Hrvatskom. Ove godine, međutim, poznavaoci kažu - nije bilo značajnijih događaja, izuzev prašine koju je podigao odlazak zvaničnika srpske nacionalnosti na obeležavanje Oluje.

"Malo iznenađujuće da je neposredno nakon izbora u Hrvatskoj došlo do zahladnjenja odnosa između vođa srpske zajednice i Beograda, posebno zbog učestvovanja potpredsednika vlade Borisa Miloševićam na proslavi Oluje 5. avgusta i od tada imamo jednu novu situaciju koja je obeležena puno nižim intenzitetom tih odnosa. Pozitivan korak je došao sada krajem ove prošle godine i početkom ove, a odnosi se na iskazanu solidarnost Srbije u vezi sa potresom na glinskom i petrinjskom području", kaže profesor Jović.

Hrvatsko-srpska relacija - bez napretka, ali i pomaka - ostaće takva dok, smatra Dejan Jović, ne dođe do ključnog sastanka Vučić-Plenković. Prilika za to bio je zagrebački samit EU-Zpadni Balkan koji se, zbog koronavirusa održao onlajn.