Briselski dijalog obnovljen, Albanci izostali

Srpska strana je tokom dva dana tehničkih razgovora u Briselu iznela brojne argumente o nestalima, otvorila je pitanje povratka raseljenih, i razmotrila pitanja ekonomske pomoći Unije regionu. To je po završetku dvodnevnih pregovora na tehničkom nivou rekao direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. Pregovore posrednik Miroslav Lajčak ocenjuje kao konstruktivne iako je danas izostala prištinska delegacija.

Drugog dana obnovljenog dijaloga - u Briselu je ostao samo jedan tim. Umesto da pregovora o privredi, delegacija koju predvodi Skender Hiseni vratila se u Prištinu. Odatle stiže jedinstvena poruka kosovskih političkih lidera: nećemo dozvoliti da se dijalog spusti na tehnički nivo.

"U interesu je da se dijalog odvija, jer samo dijalogom, susretima i dobrosusedstvom Kosovo može da krene ka evropskoj perspektivi. Ali istovremeno moramo da sačuvamo identitet. Mora da se dogodi međusobno priznavanje, i potom rešavanje drugih pitanja", navodi kosovski predsednik Hašim Tači.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić odgovara:

"Lideri prištinskih institucija upozoreni od najviših EU zvaničnika da se ne bave propagandom i izmišljanjem tema za dnevnopolitičku upotrebu već da razgovorima pristupe na ozbiljan način. Mogu da kažem da je Srbija pristupila razgovorima na ozbiljan i odgovoran način".

Dve strane jednako su udaljene, mada su evropski posrednici od nastavka dijaloga imali velika očekivanja. Analitičari ocenjuju da su bila nerealna.

"Albanski političari su ovakav pristup imali i 2006. godine. Oni su tražili da se prvo reši pitanje statusa pa onda da se pregovori svode na tehnička pitanja. Mislim da Albanci s jedne strane gube živce, dakle ovo predugo traje, njima je obećano još 2013. da će se proces brzo završiti, vidimo da završetka nema i otuda nervoza i zaoštravanje pregovaračkog stava", smatra Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Pregovarački stav Prištine u kosovskoj skupštini još jednom izneo je kosovski premijer.

"Moja obaveza da zastupam Kosovo u dijalogu proizilazi iz kosovskog ustava. Čak i principi na kojima će se zasnivati sporazum sa Srbijom zasnivaju se na tom ustavu. Teritorijalni integritet Kosova je nedodirljiv i neprikosnoven", kaže kosovski premijer Avdulah Hoti.

Umesto priznanja kao jedinog rešenja koje nudi Priština, Beograd radi na promeni atmosfere u odnosima Srba i Albanaca na KiM. To u intrevjuu za vašingtonski portal "Pavlović Tudej" objašnjava predsednik Srbije.

"Želimo da olakšamo slobodnu trgovinu, kretanje robe, usluga i kapitala, ali kada pričamo o tome, Albanci kažu: 'da, sigurno, sve to želimo, ali želimo da sve to prođe kroz Republiku Kosovo'. I to je suština. Za njih je sve stvar statusa. To je osnovni problem, jer kroz svaku stvar Albanci provlače status Kosova", rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Taj status je za većinu članica Evropske unije neupitan. Nemački poslanik i izvestilac za Kosovo u Savetu Evrope Peter Bajer ponavlja da razmena teritorija ne može biti rešenje kosovskog problema.

"Naravno da je to razgarničenje ili podela problematično za skoro sve na zapadu. Oni odmah pomisle da to u igru dovodi pitanje Makedonije, BiH, prekrajanje granica na postjugoslovenskom prostoru. druagčiju rekciju ne treba očekivati. Ne vidim da možemo voditi drugačiju politiku osim nuditi reintegraciju i pozivati se na rezoluciju", dodaje Proroković.

Nastavak dijaloga na političkom nivou, koji bi trebalo da se bavi postizanjem sveobuhvatnog rešenja kosmetskog problema, očekuje se u septembru.