Šta je sve Srbija učinila za "svoje" Hrvate?

Uradili smo mnogo toga i mnogo čime bi mogla da se diči hrvatska predsednica šta je postignuto posle naših razgovora po pitanju prava Hrvata u Srbiji, rekao je Vučić.

Taksativno, to znači:

- za potrebe rada i realizacije programa Hrvatskog prosvetnog društva "Jelačić" Grad Novi Sad izdvaja 800.000 u 2018. godini

- upravo se rešava obnova oštećenog mosta u šumi Šmaguc, na kanalu DTD u Monoštoru, tačnije - tender je u toku i proces ide po planu

- po pitanju učestvovanja Hrvata u procesima odlučivanja dogovoreno je da pokrajinska vlada angažuje do četiri osobe za rad u pokrajinskim sekretarijatima; ostalo je da Hrvatsko nacionalno veće i DSHV pripreme biografije i odrede ko će biti delegiran za rad u pokrajinskim organima

- dogovoreno je veće uključenje Hrvata u policiju Srbije, posebno na područjima gde Hrvati žive; takođe se čeka njihov predlog

- potpisan je sporazum za izbor lektora, što je hrvatskoj manjini bilo veoma važno, za Univerzitet u Novom Sadu na hrvatskom jeziku i procedura izbora lektora je u toku

- nastavljeno je proširenje mreže obrazovnih profila u Srednjoj medicinskoj školi u Subotici i u osnovnim školama u Žedniku i Sonti na hrvatskom jeziku i to u dogovoru sa Hrvatskim nacionalnim vijećem; srednje škole su rešene, a procedura za osnovne je u toku

- dato je dodatnih 100.000 evra za rešavanja pitanja otkupa i uređenja rodne kuće Bana Jelačića u Petovaradinu, na 500.000 evra, koliko je već dato

- rešava se pitanje povrata Hrvatskog doma Hrvatskom kulturnom centru "Srijem" iz Sremske Mitrovice; pošto ima imovinskih problema, država Srbija je ponudila za jedan evro zakup na 50 godina, ali, pošto predstavnici Hrvata hoće vlasništvo - to se sada rešava

- dogovoreno je uspostavljanje dijaloga sa predstavnjcima Katoličke crkve u Subotici, a reč je o pitanju restitucije, oporezivanju imovine u Subotici i Bečeju; predsednik Srbije je već obavio neke razgovore, a pozvao je, kako je sam rekao, biskupe na sastanak, pa se i to rešava

- dogovorena je obnova Doma kulture u Tavankutu, projekat je završen, izdata građevinska dozvola, i obezbeđeno 40 miliona dinara, koliko je potrebno za radove

- dovoreno je da Vlada Vojvodine bude pokrovitelj Dužijance u 2018. godini i to je podržala sa dva miliona dinara

- dogovoreno je da se započnu razgovori u vezi sa obeležavanjem mesta stradanja Hrvata u Srbiji tokom 90-tih godina prošlog veka, čeka se njihov predlog kako bi to moglo da se uradi

- dogovoreno da se pruži podrška već postojećoj saradnji između Hrvatskog nacionalnog veća i Srpskog narodnog veća, da bi mi obezbedili dodatni novac za aktivnosti hrvatske manjine i to je realizovano

Predsednik Vučić je izneo u javnost i da je bilo postavljeno pitanje privođenja na informativne razgovore predstavnika hrvatske zajednice od strane BIA, da je to proveravano i da su, po njegovoj oceni, postignuti značajni rezultati.

Bilo je, kako je preneo predsednik Srbije, i drugih pitanja, od onih od egzistencijalnog značaja, koja se tiču zapošljavanja ljudi iz vrha hrvatske zajednice, što je takođe već realizovano.

"Imamo nova pitanja oko biste pojedinih katoličkih sveštenika, koja su sporna, jer Srbi kažu da je reč o nekome ko je bio proustaške orijentacije iz perioda pre Drugog svetskog rata. Hrvati smatraju drugačije, gledamo kako da to rešavamo", rekao je Vučić i spomenuo da ima i drugih pitanja koja su već realizovana, ali o kojima ne bi govorio.

Šest tačaka Subotičke deklaracije 

Subotička deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, koju su 20. juna 2016. potpisali tadašnji premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, ima šest tačaka.

Prva se tiče unapređenja bilateralne zaštite manjina - srpske u Hrvatskoj, i hrvatske u Srbiji.

To bi, kako se navodi u deklaraciji, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, koju je 10. novembra 1994. usvojio Savet Evrope.

U drugoj tački deklaracije navodi se da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava.

U dokumentu se navodi i da dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, te da su spremne da, u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije.

Kao treća tačka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne da ubrzaju primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. godine u Beču.

Deklaracijom se u četvrtoj tački potvrđuje i da su obe države saglasne da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.

Obe države svesne novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, navodi se u petoj tački deklaracije i dodaje da su spremne da aktivno i koordinirano deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.

Poslednja, šesta tačka odnosi se na zajedničke prekogranične projekte, a navodi se da su obe države spremne da aktivno deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU.

Vučić je tada podvukao da je kroz Deklaraciju pokazana želja da se odnosi unapređuju, što nije pitanje samo šest tačaka koje su u dokumentu, a Grabar Kitarovićeva je rekla da se potpisnici deklaracije obavezuju i da lično učine sve što je u njihovoj moći kako bi se krenulo ka konkretnom rešavanju otvorenih pitanja i kako bi se okrenuli ka budućnosti. 

Kako stvari stoje, te kako navode predstavnici Srba u Hrvatskoj, kao i političari i aktivisti u Srbiji koji se bave pitanjem položaja Srba u Hrvatskoj - od te obaveze, bar kada je reč o hrvatskoj strani, nije bilo gotovo ništa.