Kako izgleda Tara iz perspektive jednog medveda

"Tajni život medveda" naziv je projekta koji su radili u Nacionalnom parku Tara uz podršku "Telekoma". Prvi put u regionu jedan medved je na ogrlici nosio kameru i snimao Taru iz svoje perspektive. Iako je kameru odbacio pola godine pre vremena snimci su veoma zanimljivi i za naučnike i širu javnost.

Kraj marta i vreme za buđenje. Prvo ide jutarnja gimnastika pa lagana šetnja po okolini, što dalje od ljudi. Bilo je i ekstremnih sportova uz strme obale u kanjonu, obavezna popodnevna dremka u hladu i bar dve zgodne medvedice. Noćni život ostao je tajna, a kretao se u granicama Nacionalnog parka - prvi su utisci.

"Čini mi se da će najvredniji biti rezultati vezani za reprodukciju medveda, jer su to praktično prvi podaci koje imamo da vidimo kakvo je ponašanje tokom reproduktivnog perioda. Mesta na kojima se sreću medvedi i verujem da će nam to koristiti i prva impresija je recimo da nema snimaka sa drugim životinjama", kaže profesor dr Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta u Beogradu.

Aleksandar Veliki sa svojih petnaestak godina i gotovo 250 kilograma sigurno je dominantan i prvi s kamerom, ali nije prvi koga prate.

Za 17 godina, satelitske ogrlice nosilo je 16 tarskih medveda, a tu su i "zemaljske" foto zamke na mestima gde se obično kreću.

"Na tim kamerama smo zabeležili zanimljivu interakciju između medveda i vuka, medveda i drugih vrsta. Zatim smo tokom dve godine radili genetsku analizu mrkog medveda i moram da kažem da su ti podaci najprecizniji kada se govori o utvrđivanju brojnosti mrkog medveda na nekom području", kaže Marijana Josipović, biolog Nacionalnog parka Tara.

Od ukupne populacije od oko 120 medveda kod nas, polovina je na Tari.

Uz omoriku, on je i zaštitni znak planine, pa je zato njegov tajni život još zanimljiviji.