U Gornjoj Župi krompir dobro rodio, moba za sakupljanje

Nadmorska visina od 1.000 metara u podnožju Željina i Goča na njivi kao u košnici. Milićevići i Dunjići, iz istog zaseoka, rodbinski povezani, složni i u radu. Leti u branju malina, na jesen u vađenju krompira.

"Došla sam da pomognem bratu i snaji. Na ovim prostorima nema dovoljno radne snage i onda idemo jedni drugima u ispomoć. Kad je u krugu porodice slađe je i lakše. Šala smeh i sve se završi na vreme. Nije lako biti savijen ceo dan ali kad je za brata onda se vredi žrtvovati", kaže njihova rođaka Danijela Ristovski.

"Pomoć je uvek dobrodošla. Vadimo više dana, ali radimo uglavnom familijarno, ne plaćamo radnike, do sad bar nije moralo. Radnika nema dovoljno. Skupljanje krompira je 4.000, od osam do osamnaest, a za malinu bude od sedam do devetnaest, i bilo je 5.000 ove godine", objašnjava Sanja Milićević iz Ploča.

Sa tri hektara obradive zemlje Draško Milićević je najveći proizvođač u selu Ploča.

"Izvanredan je krompir i dobrog kvaliteta, zadovoljni smo sa prinosom ove godine. Biće oko 20 tona jelovnog i biće semenskog oko 4 tone otprilike. Sve za Novi Sad ide. Cena je trenutno 60 dinara na veliko, 70 dinara na malo, dobro je, za ovu godinu dobro", kaže Draško Milićević.

Nekada je za rad bilo teže, ali lepše, jer su su sela bila puna, kaže deda Milivoje, najstariji među Milićevićima.

"Najmlađi u mojem selu sad su Sanja i Draško, pa ti vidi. Ranije to imalo naroda. Držali smo stoku. Imao sam dvadesetinu brava ovaca, pa četiri krave, pa imao ko to da gleda. Sad u našem selu nema ništa stoke, malo ja što imam desetinu brava ovaca, to ti je sve", objašnjava Milivoje.

Otuda u Ploči, podno planinskih vrhova, zvuk medenica zameniše traktori, a pašnjake voćnjaci i oranice na kojima sve što se posadi rodi zdravo i obilato.