U jagodinskom kraju pamte kako se nekada radilo na selu

Srpski seljak i seljanka na raskrsnici puteva koji vode ka Jagodini, Kragujevcu, Rekovcu i planini Juhor. Muškarac u narodnoj nošnji sa motikom u jednoj i testijom za vodu u drugoj ruci. Iza njega supruga sa korpom hrane i motičicom. Ove slike danas ne tako uobičajene sećaju se stariji meštani kada su sa roditeljima išli u polje.

"Mi smo sedeli u hladu, oni su radili, sećam se kako se ne sećam, bilo je lepo, meni se sviđa to vreme", kaže Radovanka Lužajić, iz Glavinaca.

Do njive, vinograda ili šume nekada se išlo isključivo peške, ili zapregom. Radilo se od svanuća kako bi se izbeglo jako sunce pa je valjalo poneti vodu i hranu, neretko za ceo dan.

"Mnogo je bilo teže ranije, kad nisi imao, ja sam sa ocem pokojnim i sa majkom, išli smo kravama, pa sam se učio da orem, da držim plug, znam kako je to sve mučno bilo", seća se Zoran Petrović, iz Glavinaca.

U selu Međureč desetak kilometara od Jagodine spomenik je dobio i vinogradar. Ovaj kraj bio je poznat po voćnjacima i vinogradima, pa je svaka kuća imala i svoj zasad vinove loze. Danas je na tom potezu nekoliko većih vinarija,a nekadašnjeg rada u polju meštani se sećaju kao teškog i mukotrpnog.

"Teže za život je bilo pre, sad je sasvim lakše, sasvim, dođeš sad seljak se ne muči mnogo, radi mašinski sve", smatra Dušanka Miladinović, iz Međureča.

"Evo vidim sad podižu nove vinograde gore, ima dve vinarije, a ovo slabo neko više da na sitno sadi i da radi", kaže Mladen Miladinović, iz Međureča.

Izgradnju oba spomenika inicirali su meštani sela, a finansirala lokalna samouprava. Izrađeni su od betona u boji bronze i rad su akademskog vajara Ivana Markovića.