Selo Srndalje mirno, živopisno, gostoljubivo i bez mobilne telefonije, na radost gostiju

Do sela Srndalje, jednog od najposećenijih izletišta nadomak Ribarske Banje, može se pešice, obeleženim planinskim putem kroz živopisne predele, ili Truckom, popularnim turističkim vozićem koji saobraća od maja do oktobra. Etno restoran u stoletnoj vodenici, gustom šumom skriven, omiljen je među gurmanima.

Darko Anđelković, kuvar, predstavlja meni u najkraćem: " Jagnjetina ispod sača, teletina ispod sača, domaća pastrmka, kupus iz grneta, roštilj, pogača ispod sača. To je nešto što najviše ide, ali specijalitet kuće je jagnjetina. "

Ilija Bogosavljević dolazi iz Smedereva. Prijaju mu svež vazduh i mir, koji na njega deluju lekovito. Zaboravi sve probleme, osećaj prijatnosti i opuštenosti traje i kad se vrati kući.

Selo gostima nudi i smeštaj. U tri domaćinstva, 20-tak kategorisanih ležajeva. Netaknuta priroda njihov je najveći adut. Izgrađene su staze za šetnju pored Srndaljske reke, uređen je planinski put. Ono čega nema je - mobilna telefonija. " Našim gostima to ne smeta, oni su došli baš da se odmore," kaže Vlada Živković iz Srndalja.

Neki ovde pronađu i svoj "Mali raj". Na bistrim brzacima srndaljske reke potočna pastrmka uzgaja se u tri ribnjaka.

 Slaviša Stanojević uzgaja od 15 do 20 ona pastrmke, 3 do 4 tone proda gostima. Oslanja se i na poljoprivredu, uzgaja ovce. Nekada gosti žele da vide kako ta proizvodnja izgleda, pa se neretko događa da završe sa vilama u rukama, skupljajući seno. 

Za uspomenu gostima vredne domaćice nude rukotvorine koje izrađuju tokom zime. " Leti se prodaju šumski proizvodi, malina iz našeg kraja, ali i ono što pripremamo na tradiconalan način, poput projinog brašna od kamena, " kaže Snežana Stojanović, meštanka. 

Seoski turizam u Srndalju živi leti, a želja domaćina je da im gosti dolaze tokom cele godine, kao i u Ribarsku Banju.