Čime je gospodar Jevrem zadužio Šabac i Srbiju

Sa samo dvadesetšest godina postao je zapovednik Šabačke nahije. Od turske kasabe, za deceniju i po Jevrem Obrenović je napravio je modernu evropsku varoš. Uredio je ulice, razvio trgovinu, osnovao brojne institucije.

"On nije bio po rođenju Šapčanin, modernim rečnikom rečeno, on nije imao šabačku ličnu kartu, ali on je stvorio ova grad, urbanistički, arhitektonski," podseća Igor Marsenić, član Gradskog veća Šapca, "ulice kojim hodamo, zgrade, institucije koje su ostale od tog vremena i kojima se ponosimo - takozvane prvine, nasleđe  su koje je ostalo za njim i njegovim dobom.''

Prvi zvuk klavira u Srbiji začuo se šabačim sokacima, u Jevremovo doba. Šabac je  pre drugih imao apoteku, bolnicu, zastakljene prozore, dvorski orkestar. Najmlađi brat kneza Miloša voleo je da čita knjige.

"On iza leđa, pošto dolazi preko Save, odakle je i stigao u naš grad, donosi knjigu. Zahvaljujući njemu, mnogi pismeni pametni ljudi su u njegovo vremem posetili Šabac, ostavili svoj trag u našem gradu. Koliko smo ponosni na Jevrema, toliko i na  kulturu i istoriju kulture koju baštinimo do danas,'' navodi istoričar Branislav Stanković.

U Jevremovom konaku okupljala se tadašnja srpska elita. Jedna osnovna škola i glavna ulica u Šapcu zovu se po čuvenom gospodaru.

Bronazani spomenik visok je četiri metra i težak oko tonu. Delo je vajara Vladimira Tovića, sa uređenjem prostora grad košta oko 50 hiljada evra.