Muke lovaca iz Kule zbog privatnog naoružanja

Slobodanu Bedičinu, rukovodiocu Zoohigijenske službe u Kuli, lično lovačko naoružanje je policija oduzimala četiri puta. Na redovnom poslu građani mu prete, fizički i verbalno. Kada pozove policiju, nakon uviđaja sledi poziv da privatno lovačko naoružanje donese u Policijsku stanicu.

"Moje tumačenje je bilo da je čovek izvadio nož od 20 santimetara. Napadao me je  tim nožem. Uspeo sam da ga verbalno smirim. Policajcu sam pokušao da objasnim da je to ubistvo u pokušaju, on je to tumačio tuča i svađa. Iako se ja nisam ni svađao ni tukao, ni sa kim. Sada sam u statusu osumnjičenog lica," zabrinut je Slobodan Bedičin.

Milan Stojičić je pre četiri godine samo tražio da policija upozori komšije koje su tokom noći stvarale nesnosnu buku u stanu.

"Bio sam predsednik Lovačkog društva 15 godina, ja sam  čestit radnik, nikakvih problema nisam imao. Naravno, odneo sam  pušku i predao  je,  do današnjeg dana puška nije vraćena," kaže Milan Stojičić.

Zbog posedovanja oružja lovci moraju da  budu odgovorni. Sa druge strane, nezainteresovani za sve što se oko njih događa, kako ne bi ostali bez najvažnijeg pribora za lov.

"Vidiš neki sudar, skloniš se u stranu," navodi Stevan Sabo, lovac iz Kule, "neko nekog ubija, pomeri se u stranu nemoj da se mešaš. Istog momenta kada se budeš umešao da učiniš dobro delo, da javiš policiji, tebi će sutradan uzeti oružje. Nešto u tom zakonu nije u redu."

Oni koji žele oružje moraju proći obuku. Najvažnija lekcija je vezana bezbednost i povećanu odgovornost zbog posedovanja oružja.

O najvažnijoj stvari govori  Dragan Grozdanov, rukovodilac obuke i trener u streljaštvu: "Nema agresivnosti, nema nikakvih konfliktnih situacija... A ukoliko ih i ima, oružje se ne sme koristiti!"

U Srbiji ima oko 80 000 lovaca, Policija saopštava da ne postoji propis koji ih štiti dok obavljaju službu tokom redovnog rada. Odredbe Zakona važe za fizička i pravna lica, koja imaju registrovano oružje.