Policijski čas kao inspiracija za fotografiju

Gde nisu mogli da stignu Šapčani, mogao je dron. Grad bez ljudi, ulice bez automobila i priroda koja se nesmetano budi, ostali su zabeleženi na nekoliko hiljada fotografija i video snimaka.

"Šabac u doba korone je jedan totalno drugi grad, shvatio sam da grad ne čine zgrade, parkovi, infrastruktura, nego da grad čine ljudi, kojih nije bilo posle 17 časova. Fotografišući i snimajući ulice, više sam se zadržavao na mestima gde sam navikao da vidim dosta ljudi kojih nije bilo, jer su svi bili u svojim kućama. Jedan miks osećaja, ljubav prema gradu je, naravno, uvek tu, ali to nije grad koji sam ja poznavao i koji poznajem", kaže Đorđe.

Od trotineta i ranca sa opremom dvadesetdvogodišnji Đorđe Đerić se ne odvaja. Dnevno pređe i po desetak kilometara, strpljivo čeka pravi trenutak za dobru fotografiju.

"Za dobru fotografiju je ,pre svega, potrebna ljubav. Ljudi se često zalete pa kažu- treba mi tona opreme, treba mi ovo, treba mi ono- ne, potrebna je ljubav i treba da imate viziju i cilj šta želite da postignete tom fotografijom, koje osećanje želite da izazovete kod osobe koja će videti tu fotografiju, jer je to umetnost", poručuje Đorđe.

Pored deljenja i lajkova na društvenim mrežama, Đorđe je učestvovao na tri kolektivne izložbe. Na konkursu EU i Nacionalne geografije, na koji je stiglo više od 3.000 radova, njegova fotografija bila je među deset najboljih.