Планска или прекомерна сеча стабала на Тари?

Тара је једна од најшумовитијих планина Европе, са које су ових дана стигле узнемирујуће слике сече стабала..Истраживали смо да ли је реч о прекомерној или планској сечи.

У зони смо    заштите иии степена заштите националног парка тара где смо заиста затекли посечена стабла. Сеча јесте дозвољена и у заштићеном подручју какав је национални парк тара,  али не и у режиму првог степена, режиму строге заштите где су дозвољена само научно-истраживачке активности, док у режиму  другог и трећег степена дозвољене су активности планског газдовања шумом
на простору ког режима заштите смо и зашто и колико је посечених стабала рећи ће нам душко јелисавчић из националног парка Тара.

"Mи се налазимо овде у зони трећег степена заштите у ГЈ Тара 144 одељење. Овде је рађена планска сеча по основу документа на који смо добили сагласност ресорног министарства. Ради се отакозваној пребирној сечи. Ту се углавном уклањају оболела стабла у циљу здравственог стања састојне. Затим се врши обнавњаље састојне. Уклањају се и здрава стабла крупних димензија како би се ослободио одговарајући, квалитетан подмладак. Евидентирају се одређене подмалдне групе дрвећа чије врсте желимо да повећамо. Након тога врши се селекција, значи нега те састојне, уколико остане тог плана који је дозвољен основом врши се и захват у смислу поправке структуре састојне како би се она довела у оптимално стање" објашњава Душко Јелисавчић, извршни директор Сектора коришћења шума НП Тара.

Бесправне сече има, али је спорадична појава и у сузбијању су укључене разне службе, каже Јелисавчић додајући да су бесправне сече чешће у заједницама где имовински односи нису у потпуности решени. Најмање бесправне сече, каже, има у државним шумама. Већи проблем је био сушење стабала изазвано од стане инсеката поторњака, али је благовременом сечом и тај проблем трајно решен, додаје Јелисавчић.

Одговоран однос према шумама заправо према природи у целини, обавеза је и запослених на Тари али и свих посетилаца националног парка у чијим недрима је 1200 биљних врста, од којих чак 76 ендемског карактера. Међу њима и краљица четинара- Панчићева оморика, која је преживела све хирове геолошких епоха, као и леденог доба.