Ipsos: Nije bilo velikih iznenađenja

Prema projekcijama Ipsosa i Cesida, u republički parlament ući će tri nemanjinske i četiri manjinske liste.

Od 250 poslanika u Parlamentu, prema ovim projekcijama, SNS će imati 189 poslanika, Koalicija SPS-a i Jedinstvene Srbije 32, a lista Aleksandra Šapića 12 poslanika.

Savez Vojvođanskih Mađara će prema tim procenama imati 7 mandata, tri mandata će pripasti listi Muamera Zukorlića, a po dva mandata imaće stranke Sulejmana Ugljanina i Demokratske alternative Albanaca.

Generalni direktor Ipsosa Predrag Kurčubić rekao je jutros da od sinoć nema velikih promena, a on ih ni ne očekuje do kraja brojanja, bar kada je reč o prelasku cenzusa.

"Verujem da će podaci biti usklađeni sa onim što će RIK objaviti nakon potpunog brojanja. Mi radimo istraživanje na uzorku biračkih mesta, neke greške su moguće, ali bar kad je reč o cenzusu znamo da će samo tri nemanjinske i četiri manjinske preći cenzus", rekao je Kurčubić.

Kolika će biti konačna izlaznost

Prema poslednjim podacima izlaznost je iznosila 47,7 odsto, ali bez Kosova i Metohije i glasova iz dijaspore.

"Efekat Kosova i Metohije i dijaspore može biti do jednog procentnog poena. Možemo sa velikom verovatnoćom reći da će izlaznosti biti između 48 i 49 odsto, ali moguće je i da će preći 49 odsto, ali je mala verovatnoća. Kao i za procenu prelaska cenzusa, i  za procenu izlaznosti postoji greška merenja plus/minus 1", rekao je generalni direktor Ipsosa.

Zašto je istraživanje bilo teško 

Uoči izbora bilo je teško uraditi istraživanje iz više razloga, objašnjava Kurčubić.

Kako navodi, prethodni izbori su bili održani 2016, a poslednji popis stanovništva je vršen još 2011. godine.

Dodatni otežavajući faktor bila je epidemija koronavirusa i bojkot dela opozicije.

"Promenili su se akteri, ali ne bih rekao da postoji niti jedno veliko iznenađenje", naveo je direktor Ipsosa.

Jedna od dilema je bila d ali će PSG preći cenzus. "Sigurnost njegovih glasova je bila niska, kao i većine opozicionih partija, tako da je postojala velika doza opreza prilikom davanja konačnih procena za PSG. To je jedina stvar koja nije u potpunosti sa onim što smo očekivali, sve ostalo je u zoni očekivanja", rekao je Kurčubić ističući da je sve vreme bila neupitna velika podrška SNS-u.

Pouzdan pokazatelj rezultata

Kurčubić je naveo da u opozicionom bloku ne postoji nijedna dovoljno snažna stranka da se suprotstavi SNS-u, ali su i građani prepoznali da su neke stvari urađene.

"Mi svakog meseca radimo istraživanje i skoro 60 odsto građana veruje da Srbija ide u dobrom pravcu i na kraju je uspeh SNS-a bio oko tog procenta. Da Srbija ide u dobrom pravcu 2016. je mislilo 48 odsto građana i uspeh SNS-a je tada bio blizu 48 odsto", naveo je Kurčubić.

Kako dodaje, u apsolutnom broju glasova SNS će imati nekih 150.000 glasova više nego 2016.

Dometi bojkota

Direktor Ipsosa je rekao da su kroz istraživanja pokušavali da utvrde koji je efekat bojkota.

"To se vrtelo oko 5 procentnih poena, a izlaznost će pasti za 7-8 procentnih poena, ali nije samo bojkot uticao na to", rekao je Kurčubić.

Verujem da je jedan od razloga i epidemija koronavirusa. "U jednom istraživanju smo pitali građane koliko su upalšeni da glasaju, 20 odsto su rekli da su uplašeni. Dakle postoji i efekat korone na izlaznost", istakao je direktor Ipsosa.

Takođe, u Beogradu je nešto manja izlaznost, a kako Kurčubić ističe, znamo da su bojkot-strnake najjače u Beogradu. Važan faktor je uvek i kiša.

"Sigurno je da postoji zajednički efekat, a koliko otpada na svaki od njih nije lako predvideti", zaključio je generalni direktor Ipsosa.