Slušate li omiljene knjige

Kad se spomene zvučna knjiga, većina odmah pomisli da je reč o izdanjima za slepe i slabovide koja nisu od velike koristi onima koji vole da okreću stranice papirnih knjiga ili listaju elektronske knjige. Poslednjih godina to se uveliko promenilo.

Valja odmah razjasniti. Postoje dve vrste zvučnih knjiga. Prve su one koje se prave za slepe i slabovide i namenjene su samo njima. Druge su namenjene ljudima koji nemaju dovoljno vremena, ili strpljenja da drže knjigu u rukama a ipak bi voleli da pročitaju, ili "pročitaju", nešto.

Prvu vrstu knjiga odlikuje "ravno" čitanje jednog ili više glumaca. Izvedba je bezizražajna, zato da bi bila neutralna, jer ljudima bez vida nije potrebna interpretacija, već informacija na osnovu koje će zamisliti knjigu. Druga vrsta zvučne knjige je prvima, dakle slabovidima, praktično neupotrebljiva. Te zvučne knjige čitaju glumci demonstrirajući svoju glasovnu umetnost i interpretaciju.

Ova druga vrsta zvučnih knjiga o kojoj ćemo ovde govoriti dete je automobila i duge vožnje do posla i natrag. Emituje se u intimi automobila, ali sve češće na digitalnim nosačima zvuka u javnom prevozu i prigradskim vozovima kojima se mnogobrojni Evropljani vraćaju kući s posla. Tako je i kod nas: kada u četiri posle podne radnim danima pogledate gužvu ka mostu "Gazela", gotovo poželite da nešto "pročitate" u kolima.

Kada pitate Nemca koju zvučnu knjigu pamti, verovatno će vam kazati da je to "Smrt u Veneciji" Tomasa Mana koju sjajno interpretira Karl Marija Brandauer; ako pitate Italijana, kazaće vam da je neprevaziđen Danteov "Pakao" u Benjinijevoj interpretaciji; ako pitate Engleza, to je, naravno, "Hamlet" u interpretaciji Lorensa Olivijea u ulozi Hamleta.

Kakva je situacija kod nas? Pre nekoliko godina šačica izdavača pokušala je da se učvrsti na tržištu audio-knjiga. Danas je teško naći izdanja "Orlanda", "Našeg pečata" i drugih. 

Svemu je verovatno kriv internet. Snimci su se jednostavno pojavili na dostupnim kanalima i postali preko noći svojina sviju. Tamo se malo mari za autorstvo, pa tako na raznim platformama možete pronaći ponudu klasičnih tekstova, ali recimo, nemate naziv glumca koji tekst interpretira. Koga je briga?

Ako baš niste toliki zaštitnik autorskih prava, ipak možete pustiti "Vođu" Radoja Domanovića, ali ćete tek uz dosta muke saznati da tekst sjajno interpretira Momčilo Murić.

Da je situacija daleko od sređene i dostupne govori i podatak da je još 2013. godine velikan glumišta Petar Božović vanredno pročitao/odglumio "Knjigu o Milutinu" i da je izdavač "Orlando" obećao izlazak audio-knjige, ali ona do danas nije dostupna piscu ovih redova, osim u obliku demo-izdanja koje je imao u rukama.

Ima još izdanja koja su postala legendarna, jer su nedostupna. Imamo dva "Gorska vijenca" u audio-izdanju. Nadmeću se Petar Božović i Danilo Lazović. Možete li to da pokušate da pronađete i uporedite? Ne treba ni spominjati kakvo je blago čuti čitanje romana "Vreme smrti" i to samog pisca Dobrice Ćosića (izdanje "Službeni glasnik"), naročito ako se zna da je pisac pokojni, te je sa ovog sveta sa njim otišao i njegov glas...

I tu se negde krug zatvara. Čini se da je reč "tržište" ključna. U velikim lancima naših knižara ("Delfi", "Vulkan") gotovo je nemoguće pronaći zvučnu knjigu, a ako se i ugleda, ona nije na udarnom mestu. Ovakva situacija demobilisala je izdavače, a pomoći niotkuda.

Da li bi naša kuća sa trajnim snimcima koje poseduje i pomalo zaboravljenom javnom funkcijom koju ima u njihovom snimanju i čuvanju, mogla da pomogne audio-knjizi?