Drugi talas koronavirusa napao srpski jezik, respiracija suspektna

EPIDEMIOLOŠKI/EPIDEMIJSKI. Poslednjih meseci mogli smo pročitati da je „epidemiološka situacija u Srbiji sve stabilnija“, ali i da je „povoljnija epidemijska situacija“.

Prvo da zavirimo u Rečnik Matice srpske: „Epidemijski – koji se odnosi na epidemiju.“ S primerom iz Augusta Cesarca: „Čitava je epidemijska bolnica poskakala iz kreveta i pojurila.“

Sinonim je – epidemičan. Ne i epidemiološki.

„Epidemiološki – koji se odnosi na epidemiologiju, tj. granu medicine koja se bavi epidemijama, i na epidemiologe.

I dalje se može čuti da je situacija epidemiološka, a treba da bude epidemijska.

Takve prideve često pogrešno zamenjujemo: koliko puta smo rekli psihološki umesto psihički...

SOCIJALNA/FIZIČKA DISTANCA. Infektolog Mijomir Pelemiš je u jednom intervjuu za RTS rekao da se obično kaže socijalna distanca, „ali ja bih rekao fizička distanca, mislim da je to malo prihvatljivije“.

I lingvista Rada Stijović ističe da nam je potreban termin „koji će označavati fizičku udaljenost, ali socijalnu, društvenu povezanost“, nikako distancu.

Pored fizičke distance, možemo reći i rastojanje (od dva metra), odstojanje, razmak, razdaljina, udaljenost...

SUSPEKTAN/SUMNjIV. „Svim ministrima i ostalim zaposlenima u Vladi, pre ulaska u zgradu bilo da su sastanci u Nemanjinoj ili Palati Srbija, svaki put se meri temperatura i niko do sada nije bio suspektan.“

Prema Rečniku, „suspektan: 1. koji veruje, ali nije siguran, koji pretpostavlja, nagađa. 2. koji je nepoverljiv, prema nekome ili nečemu. 3. u koga se sumnja dok se ne dokaže suprotno“.

Znači bilo bi bolje reći da niko od ministara „do sada nije bio sumnjiv“?

Paaaa... ne bi.

Suspektan treba zamenjivati pridevom sumnjiv, ali kada postoji mogućnost da se iskrivi značenje rečenice, onda je bolje ništa ne menjati.

RESPIRATORNI/DISAJNI. „Ona će i dalje biti sposobna da prenese virus drugim jedinkama, jer je gornji respiratorni trakt veoma važan da bi se virus prebacio na sledeću osobu.“

Zašto se moralo reći baš respiratorni trakt?

Uostalom, evo šta o tome kaže Rečnik stranih reči i izraza: „Respiratoran – 1. koji se odnosi na respiraciju, disanje. 2. koji deluje kao respirator.

Respiratorni trakt – disajni trakt, disajni putevi.“

Respiratorni trakt treba da bude rezervisan za stručna, naučna dela, a u novinarskom članku je ipak bilo bolje napisati disajni putevi.

ASIMPTOMATSKI/ASIMPTOMATIČAN. „U 27 odsto slučajeva asimptomatski prenosioci virusa.“ „Misterija asimptomatičnih, „tihih“ prenosilaca virusa.“

Kako bi trebalo: asimptomski ili asimptomatični prenosioci virusa?

Asimptomatski se odnosi na bolest, znači da simptom bolesti nije izražen. Na primer asimptomatski rak – rak koji nema simptome.

Asimptomatičan je onaj ko ne sadrži simptome.

Mada se razlika u značenju gubi, bolje je bilo reći da su prenosioci virusa asimptomatični.

EPIDEMIJA/PANDEMIJA. „Pandemija kovida 19 je pandemija koronavirusne bolesti 2019. (COVID-19), koja je izbila u Vuhanu u Kini i koju karakterišu infekcija disajnih puteva i upala pluća.“

„Epidemija je proglašena početkom decembra u gradu Vuhanu u centralnoj Kini“, saznajemo na Vikipediji.

Zašto je u prvoj rečenici upotrebljen termin pandemija, dok se u drugoj govori o epidemiji?

Epidemija je, prema Rečniku, zarazna bolest koja se veoma brzo širi i zahvata veliki broj stanovnika u nekoj oblasti.

A pandemija je epidemija velikih razmera, koja zahvata više zemalja, kontinenata ili čitav svet.

U primerima s Vikipedije nema greške: epidemija i pandemija su na pravom mestu.

Onda je najbolje da tu i ostanu a nas ostave na miru.