Zašto sam majkama otimala decu

Retko na posao vodim sina. Jednom je išao sa mnom na teren i to zato što sam ga još uvek dojila, a reportaža je zahtevala višednevni angažman u Moroviću, kod Šida.

Međutim, pošto tata radi u Zoološkom vrtu, a ja sam se nameračila da snimam prinove koje su na svet došle za vreme ove nesrećne pandemije, pošao je i on sa nama na snimanje.

Šta bi moglo da krene po zlu...

Napolju je jako sunce. Potrebno nam je malo vremena da se oči naviknu na mračnu prostoriju u koju smo ušli.

Dok pogled traži ono zbog čega smo došli, jeziv zvuk kao blesak seče tamu i briše hiljade godina evolucije u samo jednom trenu.

Rešetke koje nas razdvajaju odjednom su nevidljive, postajemo na trenutak naoružani samo nagonom za opstankom i brigom o potomstvu.

Moje mladunče beži napolje uz vrisak. Štitim ga rukama i telom i na svojim grudima osećam njegovo srce. Udara u najžešćem ritmu bubnjeva predaka, ispresecan jecajima.

Kažu da nam je jedan od dva urođena straha strah od buke.

Sada sam shvatila i zašto. Upozorava te da ćeš biti pojeden.

Pre nego što mozak i stigne da izanalizira situaciju, podsvest nam šalje uzbunu za opasnost, podiže nam dlake na telu da se nakostrešimo i izgledamo opasnije, upumpava adrenalin da brže bežimo i spasavamo svoj i život mladunaca.

I dok sam ja suze svom Vuku brisala i utešno ga ljubila svuda po licu, mama po čije smo mladunče došli je svoje čedo telom štitila.

Upozoravajuće režanje izviralo je iz dubine njene duše.

Lavica je svoje kolosalno telo propela na zadnje noge ne bi li nas što više zastrašila.

Vuk je prošaputao: "Mama, nemojte dugo da snimate lavića, vidiš da mama plače za njim".

Ako me pitate kakav je lavić, nemam pojma.

Krzno belo, na dodir kao neko jagnjeće runo, šape malo veće nego kod moje mačke.

Nije se mnogo opirao, rekla bih da se u jednom momentu i opustio.

Nisam ga da valja ni pogledala, samo sam mislila na to da završimo intervju i da ga što pre vratimo mami.

Kada ga se konačno dočepala, lavica ga je šapom obgrlila i okrenula nam leđa.

Mama ko mama. Voli i štiti svoje mladunče bilo da je reč o lavu, Vuku ili kljunorogu.

Gnezdo je tamo gde te mama voli

Pošto smo snimili bele lavove, krenuli smo do novog mladunaca za reportažu.

Tu bar neće biti problema, ptice teško da mogu nečim da nas iznenade.

Inkubatorsku stanicu je iz čistog entuzijazma, u inat pandemiji, sklepao biolog zoovrta Kristijan.

Mnogo je sati proveo u njoj poslednjih meseci. Prvo čekajući da se ptići ispile iz jaja, a potom brinući da prežive prve dane bez majke.

Ne znam šta sam tačno očekivala, ali kada mi je s ponosom pokazao svoje čedo kako tetura po kartonskoj kutiji, suze mi jesu krenule na oči, ali od smeha.

Sigurna sam da ništa ružnije majčica priroda nije napravila još od doba kada je eksperimentisala sa dinosaurusima.

Poluizduvana, na suncu izbledela, crna kesa za smeće iz koje na sve strane proviruju čekinje, a na vrhu izbija ogroman kljun sa jezičkom u obliku crne gliste, eto to vam je beba kljunorog.

I opet zvuk, samo ovaj pišti k'o sam đavo.

Pokušavao je da se izdigne na nesigurne noge dok je dozivao majku, ali vrećasta zadnjica je odbijala saradnju sa ostatkom tela i vukla je celu priču na svoju stranu.

I dok sam ja uzimala vazduh za novi talas smeha koji je izazvalo ovo smešno biće, Kristijan kao da me nije čuo.

Zabrinuto je otrčao do frižidera, iz njega izvadio mrtvo žuto pile i nežno ga, kako to samo majka ume, spustio niz crni, bebeći kljun malog kljunoroga.

Ovaj je dva puta zahvalno trepnuo, celo pile u jednom zalogaju progutao i zapištao za još.

Rođena majka bi ga u jednom zamahu ubila i tako opravdala ime vrste. Ali zato „majka" koja ga je iz jajeta ispilila, kaže da prepoznaje tačno razlike u pištanju kada je beba gladna, kada je uplašena, a kada usamljena.

Mesec dana je danju i noću Kristijan svaka dva sata pincetom hranio ovu bebicu.

Ponosno nam pokazuje slike svog razmaženog derišta kako je lepo napredovalo.

Kaže, radi na tome da ga što pre osamostali i pusti da živi sa ostalim kljunorozima.

Vidim da će da iskoristi svaki tren da uživa u svom malom ptiću dok ne napusti roditeljsko gnezdo.

Nije lako biti majka.