Ovoj pandemiji treba da se smejemo

U Češkoj je najavljeno snimanje sitkoma "Ljubav u vreme korone" o proširenoj porodici koja se nalazi u samoizolaciji, pa su tri generacije primorane da dele zajednički životni prostor.

Realizacija počinje iduće sedmice a emitovanje odmah potom. Možda smo u "zlatnom dobu" televizije ali ovakvo snimanje humorističkog programa u maltene realnom vremenu kao da nas vraća u vreme "Vesele večeri", Mije i Čkalje.

Tema korone je dovoljno aktuelna da je već sama vest o početku snimanja obišla svet i pobudila interesovanje. Ipak nedostaju odgovori na neka pitanja.

Snimanja su obustavljena kada su predložene mere socijalnog distanciranja svuda u svetu. Ne nekoliko setova američkih filmova i serija prijavljeni su slučajevi kovida-19, čak i među zvezdama koje su po pravilu zaštićene od kontakta sa velikim brojem članova ekipe. Recimo, Tom Henks je u Australiji radio na filmu Baza Lurmana o Elvisu kada je testiran pozitivno na virus.

Ako imamo u vidu da se ipak neka snimanja i dalje odvijaju, recimo emituju se informativni sadržaji ili šou programi bez publike, onda možemo reći da snimanja nisu sasvim ukinuta već da se ne snima ono što nije hitno ili neophodno za opstanak zajednice.

Češki sitkom međutim pokazuje da u trenucima krize za jednu zajednicu podjednako može biti važno gledanje Zorana Stanojevića i Andrije Miloševića. Pa ipak, za razliku od informativnih programa, humoristički nema svoj ratni raspored niti utvrđene protokole rada u vanrednim situacijama. Da li bi trebalo da ima?

Pandemija koronavirusa dovela je do ogromne produktivnosti internet humorista. A internet humor je odavno pretvoren u moćno medijsko oružje. Od izbora koji su doveli Trampa na vlast do nedavnih skupova u Crnoj Gori, mim-stranice su aktivni učesnici i relativno uticajni protagonisti raznih procesa.

Ne treba potceniti ni lucidnost samog naroda koji je na nevolje reagovao u mnogim slučajevima zdravim izlivima crnog humora i samostalno kreirao nekoliko odličnih viceva.

Stoga ne treba potceniti moć humora i njegov značaj u vanrednim okolnostima, naročito ako imamo u vidu da još uvek nema efikasnog karantina od lažnih vesti koje se mogu ispostaviti kao fatalne u ovakvim okolnostima, a plasiraju se između ostalog i kroz humor.

Da li će češki sitkom zaživeti ne znamo i treba videti na koji način će ga uopšte snimati a da to bude bezbedno za članove ekipe. No, vreme je da i humor pridružimo strateškim potrebama naroda.

RTS je, inače, imao iskustva sa ovakvom produkcijom. Za vreme NATO agresije 1999. godine snimljena je humoristička serija "Kod male sirene" koju je režirao doajen naše televizije Zdravko Šotra a scenario su napisali Vladimir Aleksić i Vojislav Žanetić.

Serija je umnogome zaboravljena i zato što se bavila trenutno aktuelnim događajima koji su danas kao trauma zaboravljeni a snimana je u teškim uslovima, posle napada na zgradu RTS-a u Aberdarevoj. Tokom opsade Sarajeva snimana je "Top lista nadrealista" prvo u formi radio emisije a potom i u nekoliko televizijskih epizoda.

Uskoro ćemo možda zaista imati konferencije za štampu na kojima će se pored nabavke respiratora, maski i laboratorijskih testova govoriti i o zalihama viceva, koliko ima dečjih a koliko masnih za odrasle, koliko je koji kraj zastupljen u humoru, da li postoji žarište viceva o Piroćancima, recimo.

O tome može da nas izvesti Sekretar za komediju i humoristička pitanja.

Za to vreme, u sterilnim uslovima, u tajnom studiju na nepoznatoj lokaciji, komičari cepaju posebne plastične koverte na kojima piše "strogo poverljivo" i kreću da izvode "Skečeve sudnjeg dana", koje su napisali naši najveći humoristi za dan kada nikome nije do smeha.

Pandemija nije šala, ali ispričajte jedni drugima koji vic.