"Evrosong" nam je sada potrebniji nego ikada, zašto su ustuknuli

Još od detinjstva pamtim da je maj poseban mesec za mene i moju porodicu. U maju se u mom domu slavi slava, nekoliko dana kasnije slavim rođendan, a koji dan kasnije gledamo "Pesmu Evrovizije".

Ovaj maj neće biti isti.

Gotovo sve učesnice "Pesme Evrovizije" koja se ove godine održava u Roterdamu su u vanrednom stanju ili blizu toga.

Dešava se nezamislivo – Evropsko prvenstvo u fudbalu je pomereno za sledeću godinu, Rolan Garos za septembar, a juče je na red došla "Pesma Evrovizije".

Iako nisam očekivao ovakvu drastičnu meru, nisam se mnogo potresao, što pripisujem broju neverovatnih vesti koje nam pristižu poslednjih dana.

Međutim, uveren sam da potpuno otkazivanje najvećeg muzičkog takmičenja na svetu nije moralo da se dogodi, jer je bilo tehničke alternative da se takmičenje održi čak i u ovakvim, vanrednim okolnostima. 

"Pesma Evrovizije" održava se od 1956. godine, a ideja je bila da pesmom ponovo ujedini ratom razorenu Evropu. Iz godine u godinu, broj zemalja koje su se takmičile se povećavao, a isto tako je i tehnologija kojom su pesme dolazile do gledalaca širom kontinenta bila sve modernija.

Recimo, alternativa za ovogodišnje takmičenje bi bila da svaka televizija emituje nastup iz svog studija.

Na taj način, Evropa, Australija, ali i ceo svet, okupili bi se na novi, specifičan način i ta ujedinjenost bi pružila nekakvu utehu u ovakvim teškim trenucima koji su pogodili upravo zemlje koje učestvuju na "Evrosongu".

Čini mi se da su organizatori, uz objašnjenje da emitovanje sa različitih mesta nije u duhu takmičenja, propustili jedinstvenu priliku da naprave "Pesmu Evrovizije" koja bi se godinama prepričavala kao čin ujedinjenja Evrope u teškom trenutku.

Možda krajem maja nikome u Evropi neće biti do pesme. Ali kada bi kontinent nadjačao virus do tada zamislite kakva bi to proslava pobede bila.